НИКО НЕЋЕ ДА РАДИ, А ПЛАТА ЈЕ 70.000 ДИНАРА: ''Не можете да нађете човека који ће да ради овај посао''

краве / Извор: Профимедиа/илустрација

"Нема ко више да музе краве. Да му дате 70.000 динара месечно, не можете да нађете човека. Да одете у било које село у Западнобачком, Севернобачком округу, исто ћете чути. Нема људи".

Ова недавна изјава министра пољопривреде Бранислава Недимовића изазвала је лавину коментара, од оних да је проблем у томе што "омладина неће да ради" и констатације да таквим радницима "дајемо 25.000 на црно, каснимо с плаћањем, а после кукамо да не можемо да их нађемо", до става да је ипак реч о "прљавом послу у мрачним шталама", па и не чуди што "у Европској унији такве послове раде избеглице и то - бесплатно".

ИДЕАЛНО ЛЕТОВАЊЕ: ЛУКСУЗ СА 5 ЗВЕЗДИЦА ПО САЈАМСКИМ ЦЕНАМА

ЗОРАН ИЗ ЧАЧКА ИМА НАЈТУЖНИЈИ ПОСАО: Он копа гробнице, а ово је његова ЈЕДИНА ЖЕЉА (ФОТО)

СУТРА НАС ЧЕКА ПРЕЛЕПО ВРЕМЕ! Биће 18 степени, али после следи НЕОЧЕКИВАНИ ОБРТ!

Према оцени власника пољопривредних газдинстава, такав посао није тражен на тржишту рада упркос доброј заради јер, како тврде зналци, треба крави опрати виме, закачити апарат за мужу, водити рачуна о хигијени, што већини није примамљив опис радног места.

Министар пољопривреде сматра да је неопходно и да држава што више субвенционише куповину нове опреме, а Србија је, најавио је он, већ почела да набавља роботе за мужу, јер у овом послу ионако има све мање радне снаге.

Мита Плавшић, власник газдинства "Плавшић" из Бачке Паланке, који на својој фарми од укупно 360 грла има 180 крава за мужу, признаје да у послу којим се већ две деценије бави без робота нема будућности.

- Такав посао људи напросто неће да раде, јер немају времена ни за шта друго, ни за рођендан, ни за славу. Немају ни поштен одмор. Ту више није реч о парама, него о самом послу који је прљав и тежак. Код мене они који то раде имају између 60 и 70 година и није сигурно да ли ће сутра ујутру доћи на посао. Кад више не буду могли да раде, газдинство ће имати огроман проблем. Иако на фарми имамо опрему и измузиште и све остало, џабе, када неће имати ко да стоји на том измузишту - открива Плавшић подсећајући да, иако његови радници зараде од 50.000 до 70.000 месечно, то су ипак старији људи.

- Скоро свако газдинство има опрему за мужу, али су, понављам, проблем радници који морају ручно да оперу, пребришу, поставе апарате за мужу на краву... То старији више не могу да раде, а млади неће. Зато је будућност у роботици, потребни су нам роботи који ће сами да перу и све остало да раде - уверава овај власник фарме, додајући да ће у земљи да остану само газдинства која имају роботе да уместо људи обављају такве послове, а тек је пет до десет одсто таквих фарми у Србији.

мужа млека / Извор: Профимедиа

И у Институту за сточарство сматрају да држава треба што више да помогне субвенцијама за куповину нове опреме, да би сваки одгајивач, уколико нема довољно радне снаге, могао да купи опрему и музне јединице за машинску мужу, пошто је све мање оних који тај посао хоће да раде.

- Министарство треба да олакша функционисање тих малих пољопривредних газдинстава, набавку музних јединица, јер у Србији ипак преовладава ручна мужа. Постоје мала пољопривредна газдинства са једном, две, три краве. Проблем је што је углавном реч о старачким домаћинствима, у којима краве музу старије жене. Недостатак радне снаге је евидентан, посебно у сектору који се односи на чување стада оваца и мужу крава. Млади нам одлазе са села све више, а стари не могу све сами да ураде - истиче Чедомир Радовић, директор Института за сточарство.

Да је проблем не само у недостатку радника, већ и у неповерењу грађана да у Србији нешто може да буде боље на дужи временски период, сматра Ранка Савић, председница Асоцијације слободних и независних синдиката.

- Проблем је што држава никада није предузимала велике мере за останак на селу, није уводила по селима воду и канализацију, обезбеђивала садржаје који би могли људе да задрже на селу и усмере ка фармама. Сточарство је замрло, људи више немају тај осећај нити смисао за такве послове - уверена је Савићева, признајући ипак да би помоћ у куповини нове опреме могла да одржи сточарство у Србији.

Према најновијим подацима Републичког завода за статистику (РЗС), у Србији се говеда (у децембру 2019. године било их је 898.178) највише гаје у региону Шумадије и Западне Србије, али у односу на десетогодишњи просек (2009-2018), укупан број говеда мањи је за 2,5 одсто. Према Анкети о структури пољопривредних газдинстава из 2018. године, коју је спровео РЗС, у Србији је било 569.310 газдинстава, што је за 9,9 одсто мање у односу на 2012.

Највећи број газдинстава налазио се у Златиборском округу, а осам од десет газдинстава бавило се узгојем стоке. Просечна старост носиоца газдинства била је 61 годину, а тек сваки 14. био је млађи од 40 година.

ПРЕМИНУО ПОЗНАТИ СРПСКИ НОВИНАР: Усташе су хтеле да га ућуткају, био на мети хрватских екстремиста