НОВА ГОДИНА СЕ НИЈЕ УВЕК ОБЕЛЕЖАВАЛА 1. ЈАНУАРА: Ко је и како одлучио да то буде баш овај дан?
Овај феномен прославе и дочека нове године у свим културама се прославља као празник смене доба – одлазак старог и почетак новог периода
Приближава се и крај 2021. године. Са нестрпљењем очекујемо нову годину и тај 1. када и званично почиње нова 2022. година.
ЗАШТО СЕ БАШ ЗВЕЗДА СТАВЉА НА ВРХ ЈЕЛКЕ? Ево зашто је веома битно да испоштујете ово правило
СВЕ КОВИД МЕРЕ НА ЈЕДНОМ МЕСТУ: Ево које су на снази, а којих би требало да се придржавамо током празника
НИКАКО НЕ ГАСИТЕ ВАТРУ ВОДОМ У ОВИМ СЛУЧАЈЕВИМА: Главна правила понашања која морате да знате уколико дође до пожара
Дочек Нове године представља један од најстаријих обичаја који је прихватио велики број људи широм света. Међутим, да ли знате да се нова година није увек обележавала баш у ноћи 31. децембар на 1. јануар. Многи су смену доба обележавали у пролеће или чак у јесен.
Овај феномен прославе и дочека нове године у свим културама се прославља као празник смене доба – одлазак старог и почетак новог периода.
Наиме, у древном Египту први дан године био је 20. јул и славио се свечаностима у част богиње Изиде. За Вавилонце, Персијанце и Кинезе Нова година је била празник подмлађеног, пролећног Сунца, а и код старих Грка је почетак године био везан за Сунчево кретање. По неким мишљењима први који су славили Нову годину били су Кинези. Други пак мисле да су то били стари Германи или Римљани. У античком Риму долазак нове године прво се прослављао 1. марта, негде око пролећне равнодневнице, јер се тада природа будила, а дани постајали дужи од ноћи.
Римљани су прославу преместили на 1. јануара од 153. године старе ере и славили су је као симбол почетка новог живота и нових нада за будућност, а то значење се задржало све до данашњих дана.
Током доброг дела средњег века за почетак године узимао се најрадоснији хришћански празник – Божић. Тек од 12. века и црква је полако прихватила 1. јануар као први дан нове године.
Прослава новогодишње ноћи померена је за јануар зато што је то био почетак цивилне године, дан када су новоизабрани конзули ступали на власт. Многи су ипак наставили да је славе 1. марта. па је 46. године пре нове ере, Јулије Цезар представио нови соларни календар који је показивао да година почиње тачно 1. јануара, и законом је прописано да се тај дан обележава као почетак.
Ни данас није исто у свим земљама света
Када заиста почиње следећа година ни данас није свуде исто. Већина развијених земаља је прихватила рачунање времена по грегоријанском календару и почетак нове године рачуна од 1. јануара, али нпр. Јевреји славе 6. септембар, Кинези крајем јануара или почетком фебруара, док Индијци имају чак неколико Нових година.
У нашој земљи, поред традиционалног дочека 31. децембра славимо и Српску нову годину 13. јануара.