Нови Сад ће имати три моста попут европских метропола! Стручњаци детаљно представили ИНФРАСТУРКТУРНЕ И ЕКОЛОШКЕ ЕЛЕМЕНТЕ ПРОЈЕКАТА! Градоначелник Ђурић: Ово је ИСТОРИЈСКИ дан за град (ФОТО)

У Градској кући је данас представљена презентација идејних решења, али и смерница о реализацији и изградњи мостова.

Једног који ће повезати Фрушкогорски Коридор, други Булевар Европе, а трећи ће бити пешачко - бициклистички мост.

Према оцени саговорника то је историјски тренутак за овај град који ће реализацијом ових пројеката имати бројне бенефите за грађане и грађанке Српске Атине.

- Измештање теретног и транзитног саобраћаја из Петроварадина, из насеља Салајка и Подбара Града Новог Сада имаћемо аутоматски бројач саобраћаја - каже Богдановић.

Професор Вук Богдановић са ФТН и аутор СМАРТ плана, током презентације рекао је да ће први мост на траси Фрушкогорског коридора, који повезује практично Фрушкогорски коридор са трасом ауто-пута А1.

Практично он ће представљати везу између Коридора 10 и Коридора 10 Д и пружаће се на траси постојећег државног пута првог Д реда број 21, који представља један од најоптерећенијих путних праваца у Србији.

Шта ће бити бенефити за грађане Новог Сада?

Пре свега измештање теретног и транзитног саобраћаја из Петроварадина, из насеља Салајка и Подбара Града Новог Сада.

Према аутоматском бројачу саобраћаја који се налази одмах након Жежељевог моста преко 1200 теретних возила  се појављују после моста у Рељковићевој а затим у Прерадовићевој.

Тај саобраћај ће комплетно бити измештен на трасу Фрушкогорског коридора и апсолутно ће бити другачији и безбеднији услови одвијања саобраћаја за грађане.

Измештањем овог саобраћаја на трасу Фрушкогорског коридора поправити општи услови саобраћаја и смањиће се емисија штетних гасова - нагласио је Богдановић, а затим образложио зашто је важан други мост.

-Други мост ће се налазити на стубовима Франца Јозефа, то је мост који је изграђен 1883. године у Новом Саду и он је био железнички мост. Тај мост је срушен у немачком бомбардовању 1941. године, а стубови ће који се сада налазе у кориту Дунава биће искоришћени за изградњу пешачко-бициклистичког моста. Битно је истаћи да Новосађани своје потребе мобилности задовољавају у великом проценту бициклом. Наиме, Нови Сад је шампион у Србији што се тиче коришћења бицикла. Преко десет процената становништва, односно потребе мобилности се реализује управо употребом бицикла. Оно што сада недостаје а то је добра бициклистичка веза између леве и десне обале Дунава. Сада постоје само бициклистичке траке на мосту Варадинска Дуга. Изградњом овог моста бициклистички саобраћај ће добити једну веома сигурну и удобну везу између леве и десне обале. Саобраћајна студија НОСТРАМ која је израђена 2009. године је показала потребу за изградњу овог моста и планирана је била изградња за 2019. Саобраћајна студија СМАРТ mobility план које су рађене 2017. и 2019. године такође су показале потребу за изградњу тог четвртог моста. Тај мост би са саобраћајног аспекта донео Новом Саду смањење загушење гужви који се јављају на Булевару ослобођења. Али и на свим раскрсницама које воде ка западним деловима града а то су на раскрсници Булевар ослобођења, Народног фронта, Булевар ослобођења- Булевар цара Лазара, Булевар ослобођења- Максима Горког и Булевар ослобођења- Футошка и Јеврејска улица. Бенефит изградње моста, ако посматрамо лева скретања која се не би реализовала са моста Слободе ка западним деловима града уштеде би биле готово милион евра годишње. Што се тиче смањења емисије Ц02 то би било сигурно преко сто хиљада долара- истакао је Богдановић.

Милијан Милић, из кинеске Компаније ЦРБЦ која је главни извођач радова, објаснио је које ће бити кључне карактеристике изградње моста који ће спојити Фрушкогорски коридор:

Мост преко Дунава у оквиру Фрушкогорског коридора пројектован је у склопу Деонице 3, брзе саобраћајнице Нови Сад-Рума.

Што се саме ширине реке Дунав у линији моста тиче она износи 560 метара, а дубина воде је око 16 метара према максималном нивоу воде.

Укупна дужина моста износи 1663 метра, ширине, док ће пешачке И бициклистичке стазе имати ширину од два метра.

Мост у оквиру Фрушкогорског коридора јесте екстрадос мост са косим затегама, са рамовском конституцијом од пренапрегнутог бетона, променљивог попречног пресека.

Распони главног моста су 134, 235 и 134 метра.

Мост у оквиру Фрушкогорског коридора јесте мост са двоструким кратким пилонима правоугаоног попречног пресека, димензија 4 са 3 метра.

Стубови пилона су закошени према споља и висина је 25м у односу на плочу самог моста.

Са сваког од пилона пружа се по два сета затега од 11 косих каблова који прихватају распонску конструкцију.

Када је реч о самим челичним кабловима они су изграђени од ужади пречника 15,7 м- нагласио је и додао да ће се код градње користити методологија слободне уравнотежености, конзуларна изградња, делимично подржана кабловима.

Како наводи Александар Николић из ЦРБЦ компаније, објекат је дужине 2500 метара и састоји се од два дела главне конструкције која се састоји од моста преко Дунава као и прилазне конструкције која је дефинисана као вијадукт дужине 1387 метара, док је дужина моста преко Дунава 880 метара.

Ширина моста је 29,4 метра и дефинисане су две коловозне траке са по две саобраћајне траке по смеру ширине седам метара, док су саобраћајне траке ширине 3,25 метара са припадајућим ивичним тракама.

Пројектном документацијом је дефинисана и обострана пешачко-бициклистичка стаза.

Пешачке стазе су ширине 1,75 метара, док је ширина бициклистичких стаза 2,1 метар.

Мост ће имати три пилона, а висина сваког пилона је 30 метара. Мост почиње у продужетку Булевара Европе и укрштања с Улицом Тоне Хаџића.

Градиће се и четири нове раскрснице, а кружни ток на укрштању Булевара Европе, цара Лазара и патријарха Павла ће се реконструисати.

Завршетак трасе на сремској страни је велики кружни ток који ће повезати постојећа укрштања у кружни ток.

Биће изграђено и шест узлазно-силазних рампи које ће повезати површинске саобраћајнице у рангу градских саобраћајница.

Овим пројектом је дефинисана и градња четири пешачко-бициклистичке рампе.

Из компаније наглашавају да је 11 косих затега у паровима присутно на сваком од пилона.

Професор др Саша Орловић, руководилац тима за израду смерница за ревитализацију простора изградње моста, изјавио је да је задатак био да се направи стручна основа за зонацију Рибарца и Каменичког острва.

-Обратили смо пажњу на шумска станишта, јер у целој зони има 50 хектара шума у којима доминира топола и инвазивне врсте, као амерички јасен. Наш предлог је да се изврши постепена замена плантажа топола и уносимо одређене врсте попут пузавица, дивље лозе и хмеља које праве вертикалне завесе. Предвиђа се садња и више дрвенастих врста попут црна и беле тополе, врбе, пољског јасена и храстова. Да бисмо одржали потпуну природност садиће се и клен и црни орах. Домаћа црна биће обновљене врсте. Резултат садње ће бити повећање разноврсности, опстајање бројних биљних врста, водоземаца, сисара, птица, гмизаваца. Стара стабла су битна јер обезбеђују да немамо изражене екстремне температуре током лета. Посебну пажњу смо посветили птицама које су специфичне за та станишта. Ту су смернице да се створи зона ограниченог приступа и да се повећа диверзитет аутохтоних врста, као и да се постављају вештачке кућице. Препоруке су и да се очува веза рукавац Шодрош с Дунавом - рекао је.

Он је најавио и прављење сензорних башти где ће се садити групе биљака које посебно повољно утичу на људско здравље.

У плану су и стазе здравља где смо планирали да садимо врсте биљака.

Милан Ђурић, градоначелник Новог Сада, рекао је да данас присуствујемо историји.

-Познато је да данас имамо чак три моста, а у  2025/2026. имаћемо још три нова моста, тако да ћемо доћи до тога да ће Нови Сад повећати број мостова за 100%. Како је професор Орловић већ поменуо, радује нас што се изградњом мостова не нарушава вегетација на Шодрошу, али свакако ни ми, ни ресорно министарство, нећемо гледати да се не нарушава, већ ћемо поступати по смерницама да повећамо зелени фонд који се данас налази на Шодрошу, и то ће нам бити приоритетни задатак у будућности. Професор Богдановић је рекао да је четврти мост тзв. Обилазница око Новог Сада планирана још 1934. године. Вероватно велики број нас, да смо били живи тада, рекли би да не знамо зашто то уопште пројектују, с обзиром да су тада на том месту биле њиве. Данас бисмо истом пројектанту рекли „Браво мајсторе“, јер је видео перспективу развоја Новог Сада и што је предвидео пре 89 година на том месту мост. Даља планска акта која су усвојена од стране Града Новог Сада су предвиђала мост у продужетку Булевара Европе и ево нас данас на историјској презентацији за Нови Сад. Нама су важни градња моста на Фрушкогорском коридору и четврти мост,  из разлога што ће тешки саобраћај бити измештен на Фрушкогорски коридор и тиме ће значај пешачко-бициклистичког моста добити на још већем значају,  а то је да ћемо моћи Петроварадинско Подграђе да ставимо да буде пешачка зона. Такође, овај мост ће бити туристички. Вредност ова три моста, без припремних радова и пројектовања је око 360 милиона евра. Буџет Новог Сада није толики, мањи је за 10 милиона, зато изузетну захвалност дугујемо Покрајинској Влади, председнику и Влади републике Србије - изјавио је.

Градоначелник Ђурић изразио је и посебну захвалност претходном градоначелнику Милошу Вучевићу за време чијег мандата је отпочела реализација пројекта.

Председник Владе Војводине Игор Мировић је нагласио да изразе захвалности ретко можете чути, јер смо такав народ, а када време прође заборавимо оне који су нешто створили или су својим радом и идејом подстакли друге да нешто створе.

 - Одлука о изградњи Фрушкогорског коридора донета је у септембру 2019. године, на састанку председништва Републике Србије на којем је претседавао Александар Вучић, а Народна скупштина Републике Србије донела је одлуку о задуживању за изградњу Фрушкогорског коридора, десет дана пре него што је почео рат у Украјини- рекао је Мировић и исказао захвалност Србији која је 2019. године донела одлуку да се овај Коридор изгради у Новом Саду. Држава Србија истрајава у одлуци да се овај посао финансира у Новом Саду упркос великим потешкоћама које сви имамо, а имамо их и као што их имају и друге земље у свету у односу на економске последице које су на сцени након што је почео рат у Украјини.  У Новом Саду ће се изградити три моста, али се не занемарује ниједна друга област живота и рада - нагласио је.

- Овако велики пројекти не би били могући без стратешке сарадње републике Србије и Народне Републике Кине, јер до сада нисмо имали ни једна проблем са извођачима радова Републике Кине, напротив они су широм Србије изводили радове веома квалитетно, одговорно и учиниће то и на реализацији Фрушкогорског коридора, на изградњи два моста, једног који је део Коридора, који се природно наслања на коридор, који ће на крају Булевара Европе прескочити Дунав према Сремској Каменици и наравно кроз изградњу пешачко бициклистичког моста - додао је.

Сара Павков, државна секретарка Министарства заштите животне средине, истакла је шта је Бернска конвенција до сада спроводила, као и то шта министарство у законском року чини.

 - Република Србија је постала званична чланица ове конвенције 2008. године када је извршила транспозицију Бернске конвенције са свим додацима у националном законодавству ради обезбеђивања законодавних инструмената института за спровођење конвенције на своје територије. Ми смо надлежни орган за спровођење конвенција, а циљ је очување биолошке разноврсности, и обезбеђивање заштите дивље флоре и фауне природних станишта на територији европског контитента којем ми припадамо - истакла је Павков.

Присутнима се обратио и Александар Антић, директор Коридора Србије, и навео да пројекат поседује суштински значај, са аспекта транспортног повезивања и од изузетног је значаја за решавање саобрачајних проблема Новог Сада, Војводине и Републике Србије.



 - Ово су пројекти који су пре свега у функцији грађана Новог Сада, само решавање саобраћајног проблема, гужве, решавање проблема загађења су један од кључних аспеката који ми третирамо том другом најважнијем сегменту који је за нас у овом тренутку у првом плану а то је тај еколошки сегмент. Не желим да се задржим на ова два моста и чињенице да ћемо изместити транспортни саобраћај из Новог Сада, већ и да ћемо отворити могућност за брже повезивање грађана Новог Сада са Фрушкогорским коридором Овај пројекат управо ослобађа Фрушку гору од тешких и теретног транзитног саобраћаја и отвара читав низ могућности за здравији живот, туризам. Поред саобраћајне и екеолошке компоненте уважити све смернице које будемо добили за очување и ревитализацију природе дуж пројеката на којима радимо, у свим сегментима ћемо квалитет грађана Новог Сада стављати у први план.

Антић је подсетио, а у вези са изградњом четвртог моста, да ће где је год могуће и где је потребно бити унапређен ниво звучних баријера како би квалитет живота свих Новосађана био на вишем нивоу.

Горан Весић, министар саобраћаја и инфраструктуре, који се последњи обратио, изјавио је да је укупна вредност инвестиције за ова три моста око 360 милиона евра.

 - Биће тачно 369,5 милона евра или око 1250 евра по глави сваког становника Новог Сада. Улаже Република Србија, Аутономна Покрајина Војводина и Град Нови Сад како би Нови Сад 2025. или 2026. године имао три нова моста, односно шест мостова. Ово је заиста велики историјски тренутак за Нови Сад јер ће значити битно растерећење саобраћајне гужве, смањење гужве имаће своје еколошке ефекте и то је заиста посебно важно и значајно. Када причамо о Фрушкогорском коридору, сматрам да не постоји еколошкији пројекат тренутно. Оно што желим да кажем да када сам изабран за министра грађевинарства и инфраструктуре један од мојих први састанака био је у вези с овим пројектом. Желео сам да се упознам и видим шта додатно можемо да урадимо како би смо заиста да овај пројекат буде још бољи за град. Једна од ствари на коју сам инсистирао је да се поставе баријере као заштита од буке где год постоје зграде и то ће бити урађено - рекао је.