НОВИ УСПЕХ ЛЕКАРА: Пресадили рожњачу тек рођеној беби
У Клиничком центру, први пут у Србији, урађена трансплантација дела ока пацијенту старом девет дана. Без донора, дете би ослепело.
Само девет дана по рођењу беби из Ваљева у Клиничком центру Србије пресађена је рожњача. То је прва трансплантација овог дела ока у Србији на овако малом пацијенту. Овакви случајеви изузетно су ретки и на педијатријским офталмолошким клиникама у свету. Иако ни лекарима са великим искуством у хирургији ока није било свеједно да уђу у операциону салу са малтене тек рођеном бебом, старом тек девет дана, операција је прошла без проблема, а дечак нема ни постоперативне компликације.
Читав сплет срећних околности нанизао се, неки би рекли - судбински, да би се проблем са рожњачама који је дечаку откривен одмах у породилишту превазишао овако, на најбољи могући начин.
Највеће изненађење, и за лекере, било је што су се рожњаче кадаверичног донора, у стању мождане смрти, појавиле баш у тренутку великог заплета: да ли ће беби моћи да се спасе вид, или ће за две недеље - ослепети. У Србији је због мањка донора проблематична трансплантација свих органа, а посебно рожњача на које чека више од 1.500 људи, а годишње се уради тек 15 до 20 трансплантација.
- Беба је код нас доведена седмог дана по рођењу: дијагностикована су јој замућења, обе рожњаче су биле непровидне - открива за "Новости" професор др Миленко Стојковић, директор Клинике за очне болести КЦС.
- Овакви деформитети, поготово на оба ока, нису чести, али захтевају хитну реакцију. Иако ни кадар, ни опрема, а ни познавање оперативне технике нису проблем, без органа донора нама су руке везане. Сви смо били у шоку, наравно, позитивном кад смо сутрадан добили обавештење да се појавио један донор. То се не дешава тако често. У том тренутку беба је имала апсолутни приоритет. Дан касније смо урадили трансплантацију.
Доктор Стојковић и његов тим урадили су много различитих операција на оку. Није, каже, зазирао ни од ове, али није му било свеједно да оперише тек рођену бебу. Јер, техника јесте иста, али очно ткиво није исто као код одраслих, теже је оперисати, а и већи је ризик од могућих компликација.
НЕЖНИЈЕ ТКИВО
ТКИВО дечјег ока је много сложеније за операцију него код одраслог човека, али ни то није много успорило екипу која је дечаку из Ваљева пресадила рожњаче. Професор Миленко Стојковић каже да је сама операција трајала два и по сата, не рачунајући увођење бебе у општу анестезију, а код одраслих, у просеку, овакав захват траје сат по оку.
- Док смо чекали да рожњаче стигну из Новог Сада, где је пронађен донор, схватили смо да нам треба помоћ и позвали смо Универзитетску дечју клинику у Тиршовој - објашњава професор Стојковић.
- Иако радимо офталмолошке операције код деце, ипак досад нисмо имали искуства са увођењем у општу анестезију овако мале бебе. Доктор Волођа Станковић, анестезиолог, и његов тим, прекинули су свој посао у "Тиршовој" и без речи дошли да нам помогну. Овакве ситуације су доказ да кад има воље, чак и кад је потребно да се као сад ангажује 15 до 20 људи, и у здравству Србије, без велике драме и буке, могу да се успешно ураде интервенције које су и у свету права реткост.
Дечак из Ваљева, који само пуким стицајем срећних околности није ослепео, редовно ће морати на контроле, јер су и после трансплантације рожњача, као и кад се пресаде бубрег, срце или јетра, могуће разне компликације. Дете сад добро види, а за годину дана ће му бити извађени конци од операције. Иако се са здравственим проблемима суочио на самом почетку живота, овај дечак је, ипак, изгледа рођен под срећном звездом. Јер шанса да се рожњаче донора појаве у тренутку баш кад су најпотребније јесте један према 1.000.