НОВИ ВИРУС ХАРА СРБИЈОМ - Уколико приметите ове симптоме, одмах се обратите лекару, једну ствар обавезно урадите!
Ради се о високо контагиозном обољењу.
Велики кашаљ шири се и у Србији, као и у земљама региона, а само у Београду у току ове године забележено је 36 случаја оболевања. Поређења ради, прошле године у Београду није пријављен ниједан случај оболевања, а претходне 2021. само два.
ОБЛАЧНО, ВЕТРОВИТО И СВЕЖЕ ТОКОМ ДАНА! Ујутру мраз, а понегде се очекује киша - Ови делови су посебно на удару (ФОТО)
ДАНАС ЈЕ СВЕТИ АРСЕНИЈЕ СРЕМАЦ: Ову ствар НИКАКО не смете да заборавите да урадите! (ВИДЕО)
Ширењу доприноси лош одзив за вакцинацију, а подсећања ради, ни прошле године циљани обухват вакцинацијом петовалетном вакцином против дифтерије, тетануса, великог кашља, дечије парализе и обољења изазваних хемофилусом инфлуенце тип б ( (ДТаП-ИПВХиб) није достигла очекивани обухват.
Докторка Ивана Беговић Лазаревић, специјалиста епидемиологије из Завода за јавно здравље у Београду објашњава да је велики кашаљ или пертусис, акутно заразно обољење изазвано бактеријом Bordetella pertussis. Први симптоми ове болести јављају се након 7 до 10 дана а најдуже 21 дан, од контакта са оболелом особом.
Додаје и да се у типичној клиничкој слици великог кашља препознају се три стадијума обољења.
- У катаралном стадијуму су доминантни симптоми и знаци слични прехлади - кијање, цурење из носа, благо повишена телесна температура или одсутност њеног пораста, и благ кашаљ, који трају једну до две недеље. У другом, пароксизмалном стадијуму, са појачавањем симптома и знакова обољења из првог стадијума, долази до значајног погоршања тегоба у смислу интензитета и учесталости кашља са пароксизмима, нарочито током ноћи. Трајање другог стадијума инфекције је једна до шест недеља. Између напада кашља особа не мора одавати утисак да је болесна - објашњава др Беговић Лазаревић.
У последњем, реконвалесцентном стадијуму, који траје недељама и месецима након почетка болести, постепено долази до повлачења тегоба и потпуног опоравка оболелих.
Најчешћа компликација великог кашља је запаљење плућа, која је и најчешћи узрок смрти код оболеле одојчади. Неуролошке компликације као резултат смањеног дотока кисеоника у мозак су конвулзије и енцефалопатија. Остале блаже компликације су запаљење средњег уха, анорексија, дехидратација, а као последица повећаног притиска приликом пароксизмалног стадијума долази до крварења из носа, појаве киле и пнеумоторакса (присуство ваздуха у плућној марамици).
Према речима наше саговорнице, болест је примарно изазвана токсином.
- Бактерија се причврсти за трепљасти епител респираторног тракта и лучи токсин који изазива парализу „трепљи“ и инфламацију и отежано избацивање респираторног секрета. Пертусис је болест људи и није утврђено постојање другог резервоара инфекције. Адолесценти и одрасли су значајни резервоари Bordetella pertussis за одојчад. У највећем ризику за озбиљне компликације и смртни исход су управо одојчад млађа од 12 месеци, која је невакцинисана или непотпуно вакцинисана. Најзначајнији резервоари инфекције за одојчад су мајке, са учешћем од преко 30 одсто. Према резултатима доступних студија, 12 до 26 одсто одраслих особа са продуженим кашљем серолошки је позитивно на пертусис и стога они представљају значајне резервоаре за даљи пренос инфекције - каже др Беговић Лазаревић.
Ради се о високо контагиозном обољењу.
Преноси се са оболеле на здраву особу капљицама респираторног секрета које се ослобађају кашљањем и кијањем током катаралног стадијума болести, односно када су оболеле особе најзаразније за своје окружење, као и у прве две недеље после појаве кашља.
- Ређе се проузроковач може пренети индиректно преко свеже контаминираних предмета из околине оболеле особе. Упркос резултатима постигнутим имунизацијом, велики кашаљ је и данас водећи узрок смрти међу заразним болестима против којих се спроводи имунизација. Стечени имунитет након прележане болести није трајан (траје од 5-10 година). Поред тога ни вакцином индукован имунитет не траје дуго. Иако је Bordetella pertussis присутна у свим деловима света, највеће стопе инциденције су у земљама са ниским обухватом имунизацијом међу млађом децом (земље у развоју).
- У развијеним земљама највише обољевају невакцинисане бебе, а затим се региструје пораст обољевања код тинејџера. Према подацима Светске здравствене организације, током 2018. године на глобалном нивоу оболело је више од 150.000 особа. Број оболелих од великог кашља на територији Београда у последњих 5 година се кретао од 29 регистрованих случајева 2018. године, 14 случајева 2019. године, 3 случаја 2020. године, 2 случаја 2021. године, док у 2022. години није било пријављених оболелих од великог кашља. Током 2023. године пријављено је 36 случајева - наводи др Беговић Лазаревић.
Докторка подсећа да је најефикаснија мера превенције великог кашља вакцинација.
- Она је у складу са Правилником о програму обавезне и препоручене имунизације становништва против одређених заразних болести, Правилником о имунизацији и начину заштите лековима обавезна за сва лица одређеног узраста. Имунизација против великог кашља почиње са навршена 2 месеца живота и спроводи се петовалентном вакцином у три дозе са размаком од најмање 4 недеље између доза. Прва ревакцина се даје у другој години живота, годину дана (најкраће 6 месеци) након спроведене примарне серије петовалентном вакцином. Друга ревакцина се спроводи четворовалентном вакцином и даје се у оквиру припрема за полазак у први разред основне школе (најкасније у току првог разреда) - подсећа др Беговић Лазаревић.
Циљани обухват вакцинацијом није достигнут.
Иначе, као и MMR вакцином, ни вакцинација петовалетном вакцином против дифтерије, тетануса, великог кашља, дечије парализе и обољења изазваних хемофилусом инфлуенце тип б ( (ДТаП-ИПВХиб) није достигла очекивани обухват, у 2022. години износио је 91,9 одсто, показује показује најновији извештај о спроведеној имунизацији Института за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић Батут", због чега стручњаци одавно упозоравају да и неке од ових болести могу да се врате или почну да расте.
Према подацима Института "Батут" прошле, 2022. године од великог кашља у Србији је оболело 5 особа, и сви су били са територије Војводине. Исто толико случајева било је и у 2021. години.
Циљни обухват вакцинацијом ДТаП-ИПВ-Хиб вакцином у Србији прошле године, у првој години живота од 95 одсто постигнут је на нивоу 12 округа, а обухват испод 90 одсто региструје се у два округа.
-Анализа обухвата вакцинацијом комбинованом петовалентном вакцином по окрузима показује да је у 2022. години обухват у 12 округа достигао циљну вредност од 95 одсто и више планиране деце, док је обухват мањи од 90 одсто регистрован у два округа. Најнижи обухват од 85,8 одсто региструје се на територији Града Београда.
- Најнижи обухват у централној Србији био је у општинама Сурдулица (70,4%) и Мионица (56%). На територији Војводине најнижи обухват забележен је у општинама Оџаци (79,1%) и Тител (72,1%).
У извештају се подсећа да се ниским обухватом одржава ризик од епидемија.