НОВО ИСТРАЖИВАЊЕ ПОТВРДИЛО - КОРОНА УТИЧЕ НА МЕНТАЛНО ЗДРАВЉЕ! Жестоко напада нервни систем, ово су последице
Истраживање је обухватило 270.000 људи
Осим што сама инфекција корона вирусом може донети бројне компликације по здравље, такође је познато да се последице могу осећати и дуго после заражавања као постковид синдром. Међутим, ново истраживање које су спровели Универзите Оксфорд и Национални институт за здравствена истраживања показује да вирус корона оставља последице и на ментално здравље.
"САДА НАМ ЈЕ ОВО ЈЕДИНИ ИЗЛАЗ" Предраг Кон открио детаље са седнице Кризног штаба - ситуација је крајње озбиљна!
КОРОНА ЖАРИШТЕ У СРБИЈИ! Ево каква је тренутна ситуација у најцрњој тачки у нашој земљи
ИЗА ЗАТВОРЕНИХ ВРАТА СЕДНИЦЕ Шта се све дешавало на заседању Кризног штаба? Један министар предложио је ОВО, али...
Истраживање је обухватило 270.000 људи који су се опоравили од короне, али не и од њених последица. Испитаници су се највише жалили да су депресивни и нервозни, али су имали и проблеме са дисањем, стомаком, болове у грудима, мишићима. Били су и исцрпљени и дезоријентисани.
Директорка Клинике "Др Лаза Лазаревић" Ивана Сташевић Карличић је рекла да ковид није само респираторна, већ и мултисистемска болест, те да запаљенски процеси има утицај на централни нервни систем.
- Корона вирус јесте и неуротропан. Има посебан афинитет на неуроне централног нервног система, на то смо упозоравали. Управо ове људе очекујемо са проблемима у вези са менталним сметњама. Стрес који је донела епидемија ковида 19 смо превазишли, адаптирали смо се. Оно што ће остати за даљу бригу, то су дугорочне последице запаљенског процеса који доноси ковид - упозорава Сташевић Карличићева.
Додаје да су студије широм света то потврдиле. Докторка Сташевић Карличић објашњава да су научници открили промене у можданом ткиву код људи који су имали ковид и да су оне веома сличне дегенрацијама какве се срећу код пацијента са схизофренијом и деменцијом.
- Налази студија које су се бавиле радиолошким и патолошким анализама можданог ткива људи који су били хоспитализовани због умерено тешких и тешких форми COVID 19 (магнетна резонанца и постморталне обдукције у научне сврхе) показују промене у регионима мозга и неуронима које указују на неуродегенерацију - промене сличне онима које су типичне за схизофренију и деменцију. Овај налаз указује на значајан утицај запаљенског процеса и афинитет корона вируса за ћелије централног нервног система - рекла је др Сташевић Карличић.
Она објашњава да ове промене ипак се не морају манифестовати као схизофренија или демнација, већ постоји цео спектар стања по којима се ове мождане промене испољавају.
- Анксиозност, депресивна симптоматологија и когнитивне сметње су најчешће клиничке презентације код пацијената са продуженим ковидом. Вредни спомена су и сложени неуропсихијатријски синдроми код пацијената у јединицама интензивне и полуинтензивне неге који се у значајном броју манифестују епизодама акутне узнемирености, халуцинација, дезоријентације, агресивности и суицидалности - објашњава докторка.
Да ли се овакви поремећаји виђају само код особа које се већ лече од психијатријских поремећаја или и у генералној популацији, др Сташевић Карличић објашњава да се може свима десити. Оно што је добра вест, она истиче да смо се већ адаптирали на стрес који само постојање пандемије доноси.
- Ова симптоматологија је била виђена у свим популацијама што због утицаја саме болести на централни нервни систем што због психолошког ефекта кризе у вези са пандемијом COVID 19 на њеном самом почетку. Срећом, људи који нису предиспонирани, временом су се адаптирали на измењен животни стил, а ту бих споменула и значај вакцинације која би у будуће у значајној мери и у најужем смислу те речи, могла да буде и добар алат за превенцију менталних сметњи - спречавањем обољевања од COVID 19 , односно ублажавањем његових симптома и значајним смањењем трансмисије вируса у општој популацији - каже докторка.
Колико се то често дешава, докторка каже да сви који су имали тежу клиничку слику могу бити у ризику, а за прецизну статистику је неопходно време.
- Особе које су боловале од тешких и средње тешких форми ковида могу доживети прву епизоду било ког душевног обољења као резултат утицаја запаљенског процеса на мозгу. Од ажурности лечења и предиспозиције пацијента завси какав ће бити даљи ток и опоравак, с обзиром на то да дијагноза сваког душевног обољења подразумева дужи временски рок и праћење. Будуће студије клиничког праћења ће дати одговоре које се односе на фреквенцију и природу душевног обољевања у вези са ковид 19 - рекла је др Сташевић Карличић.
Оно што је интересантно, студија је на крају показала и да статистичка више жена пријављује анксиозне и депресивне поремећаје након прележаног ковида.
- Ово не значи да су жене подложније већ да се чешће јављају, показују већи степен бриге о свом здрављу и одговорности. Требаће времена за дубљу анализу статистичких података сада доступних студија, а готове закључке консензусом ће донети стручни кругови. Лаичка гледања на статистике и кретања епидимеиолошке ситуације у вези са COVID 19 и његовим утицајем на здравље и квалитет живота уопште, не доприносе добром управљању панедемијом - закључила је Сташевић Карличић.