БОЖИЋНА ТРАДИЦИЈА: Етнолог истражује порекло датума обележавања Божића и еволуцију обичаја даривања током најрадоснијег хришћанског празника
Етнолог истражује Божићну традицију, анализирајући порекло датума обележавања Божића и еволуцију обичаја даривања током најрадоснијег хришћанског празника.
Божић је хришћански празник који је дубоко укорењен у традицији читавог света.
ЛЕДЕНИ ТАЛАС КРЕЋЕ ОД БОЖИЋА: Почиње смрзавање, у неким крајевима Србије СНЕГ ЋЕ ПАДАТИ ДВА ДАНА БЕЗ ПРЕСТАНКА
ПАЦОВ У ИЗЛОГУ ЛОКАЛА У КНЕЗ МИХАИЛОВОЈ! Глодар ужива у топлоти док Београђани гледају у неверици (ФОТО)
"Да срца свих људи света постану пећина Христова" Патријарх Порфирије одржао божићну литургију у Пећкој патријаршији (ВИДЕО)
Ово је најрадосњи празник, који свака кућа воли да обележи у друштву најмилијих у топлини свог дома.
Данас свака генерација памти Божић из своје младости нешто другачије, а када је први пут почео да се обележава Божић, одгонетнула нам је Весна Марјановић, етнолог.
Када је почео да се обележава Божић?
- Божић је празник посвећен рођењу Исуса Христа. Прославља се 25. децембра по јулијанском (старом), односно 7. јануара по грегоријанском (новом) календару.
У хришћанству се светкује од четвртог века. До померања прослављања божићних празника за десет, па потом за тринаест дана у православном, старојулијанском, календару у односу на католички календар долази 1582. године, након реформе календара, коју је начинио папа Грегорије XIII. Од тада је прихваћен званични тзв. грегоријански календар, називан и грађанским, док се у православној (српској) цркви поштује старојулијански календар.
Прихватање 25. децембра и настанак Божић Бате
У прошлости је време светковања Божића често померано.
У источном делу хришћанских земаља славио се празник Богојављење, односно празник крштења Исуса Христа у реци Јордан.
Западна (римокатоличка) црква светковала је успомену на "три мага" или "три краља", а успут се прослављало и рођење Исуса Христа.
Одлуком Никејског сабора 325. године и састављањем хришћанског црквеног календара коначно се прославља рођење Исуса Христа, а за тај датум црква је изабрала 25. децембар, односно то је дан на који се у старом Риму славио празник Дан рођења непобеђеног Сунца, тј. када су светковане сатурналије.
Временски период од 17. до 25. децембра поклапа се са зимским солстицијем (22.децембра) када је најкраћи дан, а најдужа ноћ.
После 22. децембра дан постепено постаје дужи, а самим тим и Сунце полако јача, а што је за ширу популацију тадашњег света имало изразит значај.
Ако се узме у обзир да је према старим религијама Сунце у жижи животног обнављања и да се сваке године враћа у облику "младог Сунца", онда је јасно да је овај гранични период био веома значајан за укупни хришћански свет, те је на неки начин то време укомпоновано у саму основу хришћанства.
Прихватањем 25. децембра за дан Христовог рођења покривене су светковине дотадашњих паганских празника, како наводи етнолог.
- У 17. веку, у западној и централној Европи прослављање Божића се премешта из колективних светковина у оквире породичног простора и даје му се значење опште породичног празника.
Исус Христос на представама протестантских уметника и стваралаца појављује се са зеленом окићеном граном и налази се у улози дародавца али и дариваног.
Од тада, према изворима, уводи се пракса међусобног даривања у лику Божић Бате.
Деци се посвећују дарови.
Оваква пракса допире и до српског народа, нарочито у градским срединама с краја 19. и почетка 20. века - говори наша саговорница.
Србија Данас/Телеграф