ОД ШМРЦАВОГ НОСА И ПРЕХЛАДЕ МОЖЕ ДА НАСТАНЕ ОШТЕЋЕЊЕ ЈЕТРЕ? Др Делић објаснио све о новом хепатитису
Светска здравствена организација је објавила да се код деце појавило 169 случајева "непознатог акутног хепатитиса". После свега што нам је донео коронавирус, очекивано је да нас оваква информација узнемири.
Разлога за посебне мере, бар за сада и бар код нас нема, изјавио је за Радио Београд 1 др Драган Делић, инфектолог.
- Још од 1995. године, педијатри и инфектолози се сусрећу са акутним хепатитисом јетре непознате етиологије - акутним оштећењем јетре ком се не зна узрок - рекао је др Делић и навео до сада познате узрочнике оштећења јетре: пре свих, примарно хепатотропни вируси, као што су вируси хепатитиса А, Б, Ц, Д и Е.
Ексклузивно само у Travellandu! ТОП хотели у Турској по најбољим ценама за резервације до 30.4.
ШТА РАДИШ ТО, БРЕ? Драма на Тошином бунару - људи је шокирано посматрали (ВИДЕО)
МИСТЕРИОЗНЕ КУГЛЕ СЕ ПОЈАВИЛЕ НА СРПСКОЈ ПЛАНИНИ! Сматра се да имају исцелитељске моћи - ако ставите руку на њих ДЕШАВАЈУ СЕ ЧУДА (ФОТО)
Ту су и неки други вируси који могу потенцијално да оштете јетру, као што је епштајн-бар вирус, мононуклеоза, цитомегаловирус, аденовирус и коксаки, херпес-симплекс вируси, као и велики број вируса који нападају друге органе и ткива, али могу да, у склопу једне виремије, дају и оштећење јетре. Поред инфективних агенаса постоје и многи други могући узрочници акутног, новонасталог оштећења јетре, као што су лекови, токсини, разне хемикалије, биљни препарати, који се заједно зову: токсично-медикаментозна оштећења. Такође, постоје и аутоимуне и метаболичке болести јетре, исхемијски хепатитис и многобројни инфективни и неинфективни узрочници.
Тек кад искључимо све те познате факторе, када све то буде негативно током нашег истраживања, објаснио је др Делић, можемо рећи да је реч о хепатитису непознате етиологије или по међународној класификацији - хепатитис акутни који се не класификује под А, Б, Ц, Д или Е.
Сумња се на аденовирусе
У свету се раде интензивна истраживања у овој области, у неким од њих, на Институту за генетику и генетички инжењеринг, учествује и саговорник Радио Београда 1.
Једно од њих је и истраживање о дејству аденовируса који обично напада горње респираторне органе. Постоји сумња да би баш ти вируси могли бити одговорни за акутна обољења јетре код деце.
- Ми, педијатри и инфектолози смо фамилијарни са аденовирусом, има 49 феротипова тог аденовируса, прилично је потентан и даје шарену клиничку слику - рекао је др Делић.
Објашњава да најчешће доноси инфекције горњих дисајних путева, фарингитс и конјунктивитис, може да се развије фаринго-коњунктивитална грозница, али и упала лимфних жлезда, запаљење можданица или мозга, пнеумонија. Такође, изазива повраћање и проливе, код дечака може да да хеморалгични циститис, али је ретко кад давао хепатитис.
- То се догађало само код имунокомпромитованих особа, рецимо оних са трансплантираним органима. Ово је нешто ново: говори се о серотипу 41, који је обично раније давао само гастроентерититис. Да ли се у међувремену променио, мутирао па има потенцијал да се веже за ћелије јетре, остаје отворено питање - рекао је др Делић.
Иако некима можда звучи застрашујуће да од шмрцавог носа и нечег што личи на прехладу настане оштећење јетре, разлога за посебан страх, каже, нема.
Акутни хепатитис, новонастало запаљење јетре, има своју симптоматологију, мада често може да прође и асимптоматски и без жутила. Обично су симптоми мучнина, малаксалост, повраћање, дете одбија храну, има повишену температуру, у другој фази се јавља прво тамна мокраћа, затим жутило беоњаче и на крају светла столица.
- Најчешће нам протичу тако и хепатитис А, Б и Е, без симптома. Ипак, потребно је обратити се педијатру, јер је потребно урадити биохемијске анализе. Тражиће се пре свега анализа активности серумских аминотрансфераза – АСТ и АЛТ. Код хепатитиса, вредности АСТ и АЛТ су повећане 10 до 15 пута - додао је др Делић.
У хуманој популацији кружи око 5.000 вируса
Претпоставка да је овакво деловање адено-вируса последица закључавања и физичке дистанце на коју смо били приморани током трајања пандемије, др Делићу делује неубедљиво.
- Нити смо ми баш тако закључавали децу током тог периода, нити смо и ми одрасли били баш под стакленим звоном. Свако од нас четири до седам пута годишње оболи од неке вирусне инфекције горњих дисајних путева. Чак 30 одсто од тога је неки коронавирус, а остало су остали вируси – аденовируси, инфлуенца, рино - рекао је др Делић.
Додаје да смо стално у контакту са вирусима, живимо у свету микроорганизама – у хуманој популацији тренутно кружи око пет хиљада вируса.
- Паника је контрапродуктивна, мада увек постоји разлог за бригу и опрез. Морамо стално водити рачуна о личној и колективној хигијени. То ће смањити присуство инфективних болести, али колико год да се трудимо – оне су увек ту. Вируси могу да се преносе храном, контактом, сексуалним путем и од њих се не можемо потпуно заштити, али личном и колективном хигијеном, и вакцинацијом, тамо где има вакцина, можемо смањити ризик - закључио је инфектолог др Драган Делић.