ОДГОВОР НОВИНАРКЕ ИЗ ВРАЊА НАКОН ВИРАЛНОГ СНИМКА: "Нисте знали шта заправо гледате, све је било ДОГОВОРЕНО"
Када је у недељу увече, у склопу "Београдске хронике", водитељка Ана Манојловић наговорила своју колегиницу, дописницу из Врања, Данијелу Манић Стоиљковић да се у уживо укључењу обрати публици на врањанском дијалекту, нико није могао ни да претпостави да ће се на друштвеним мрежама читава прича извадити из контекста.
Наиме, иако је читав прилог био договорен, будући да је водитељка "Београдске хронике" у гостима имала лекторку српског језика, гледаоцима крај малих екрана је у фокус упала њена "реакција" након што се дописница из Врања укључила у емисију. Како је једно од најпрепознатљивијих лица РТС-а, новинарка Ана Манојловић рекла је да је такав такав разговор између ње и Данијеле Манић Стојиљковић био је једини начин да се публици приближи сва лепота нашег језика.
- То је био једини начин да покажемо свима како је диван и шарен наш језик и како сви смеју да причају како желе, открила нам је Ана, а онда нас је упутила на звезду емисије, Данијелу, која већ 22 године извештава за национални сервис из Врања.
"ДЕМОН ИХ НАГОВАРА ДА СНИМАЈУ КЛИПОВЕ, ПА ДА СЕ РОКНУ" Мирољуб Петровић језиво о смрти Кике Ђукић (ВИДЕО)
ПРЕМИНУО ЖИВАН НЕГОВАНОВИЋ: Главни и одговорни уредник ''Sremskih новина'' изгубио битку са тешком болешћу
СРПСКИ ФУДБАЛЕРИ, ПИКСИ, БОГДАН, MOZZART... ТИМСКА ИГРА У АУКЦИЈИ ПРЕДМЕТА ИЗ ФИЛМА „ТОМА“!
Истакла је како је укључење било договорено, али да се нико није надао да ће исечак из прилога постати тема дана, те и један од најчитанијих текстова у Србији.
- Ана ме је позвала, дан пре укључења и замолила, пошто јој је лекторка била гошћа, да објасним колико Врањанцима смета што се негативно коментарише наш говор и да ли им уопште смета. И, наравно, ако немам ништа против, да прозборим коју на врањанском дијалекту. Наравно, мени то није био проблем, волим врањски говор, волим Врање, живим овде са својим суграђанима и јако волим када се мој говор чује, када се не скрнави, када се не коментарише туђе. Јер, волим своје, али поштујем и различитости и болела бих да се свако понаша тако - каже Данијела.
Локални дијалект краја у којем је одрасла и у којем живи, обожава да говори сваки пут када има прилике. Говорила га је и током ранијих укључења, али ниједан прилог раније није достигао оволику популарност.
- Могу да комуницирам паралелно, али због посла јако водим рачуна о томе да буде књижевни говор, али када год имам прилику да се изместим, приликом укључења, нарочито у "Јутарњи програм", користим прилику да прозборим нешто на свом дијалекту. Јако волим и то буде јако гледано, баш као јуче што је било случај. Међутим, нисам се надала да ћу испасти као ове новокомпоноване звезде - каже нам она кроз смех.
Хиљаду људи, хиљаду ћуди, док је неко похвално коментарисао њен наступ, било је и оних којима се то није допало, али Данијела истиче да је ипак било више позитивних реакција.
- Било је опречних мишљења, али било је више позитивних коментара. Морам признати да сам се изненадалиа, нисам очекивала оволики публицитет, ни да ће то укључење изазвати овакву буру на друштвеним мрежама и у медијима. Све ово је за мене, као да сам у неком сну - каже Данијела.
За све оне који се чуде врањанском говору, има само једну поруку, а која је у истом и прави репрезент духа овога краја.
- Нека дођу у Врање, да чују наш говор, да осете овај дух и топлину који овде имамо, да упознају људе. Врањаници су јако љубазни, свакоме би помогли, свакога би угостили, наш говор је јако леп, мелодичан, музика је за душу. Може кад се збори да се пева, кад се пева да се осети, колико је то из душе.
Односно, како би то рекли у Врању:
-Врање си има душу голему и срце големо. Онија што су неверне Томе нека дођев у Врање, да се уверив. Да си сас нас зборив врањски и да си уживав у његову мелодију, што гу душу разгаљује и срце распирује. Дођите и ви да си уживате и да си зборимо врањски - поручила је Данијела на крају разговора.
У новинарству је тачно три деценије, како нам је открила, из љубави, иако је по струци магистар разредне наставе. Из те љубави проистакло је на стотине репортажа, а за документарни филм "Птица без гнезда" о мигранткињи Махбуби Тахери из Авганистана и њеном путу до Србије, добила је бројне награде у земљи и региону. Ипак, како нам је рекла кроз смех, највећа награда су јој њене три ћерке, односно, три принцезе.