ОНА ЈЕ МИЛИЦИН ДОНОР! Избегла из Книна, а сада јој донира орган - открила зашто то ради (ФОТО/ВИДЕО)
Милица Адамовић (30), којој је била потребан помоћ и донор бубрега стигла је у Турску где ће јој орган дати девојка из Београда, Раиса Лошић (32).
Раиса Лошић и поред тешког детињства одлучила је да ради оно што је радила у избеглиштву - да дели са другима, па је тако ни мање одлучила да непознатој девојци да орган.
Очишћено Зобнатичко и Завојско језеро у оквиру Хенкеловог пројекта „Волим реку, а ти?“
СРБИЈА ГОРИ! Ова три града у Србији у ЦРВЕНОМ - измерено чак 38 степени! Ево када стиже ЗАХЛАЂЕЊЕ
КОМЕНТАР СРБИНА НА ТВИТЕРУ ЗАПАЛИО ДРУШТВЕНЕ МРЕЖЕ! "Ако си прешла 30, ниједан нормалан те НЕЋЕ" (ФОТО)
Апеле девојке којој је један бубрег извађен грешком, а други ради са 10 одсто, чула је цела Србија, а једна од особа која се на њих одазвала је управо Раиса. Пожелела је да уради оно за шта би се ретко ко усудио - да јој да бубрег, послала је документацију, испоставило се да су компатибилне, и сада су већ у земљи у којој ће Милица добити нову шансу за нормалан живот.
Ипак, ово није прича о Милици. Милица ће успети. Ово је прича о девојци, мајци двоје деце, која је и поред тешког детињства одлучила да јој да део себе, без икакве користи.
Раиса Лошић родом је из Книна, одакле је избегла 1995. године. Тих дана, који су је обликовали у човека какав је данас, живо се сећа.
- Из Книна сам са баком дошла месец, два пре "Олује". Тетка је живела у Банатском Брестовцу, месту где сам одрасла и школовала се. У избеглиштву је јако тешко. Код тетке нас је било много, прихватила нас је и посветила нам се у потпуности у тој муци. После смо се разилазили ко је где нашао смештај. Дешавало ми се у детињству да ме другачије гледају јер немам скупе патике, али нисам дала да ме то спута. Имала сам ту срећу да имам добре пријатеље у основној школи, другари су са мном делили све - прича скромна девојка, говоривши о свом идолу ког више нема, а због ког је данас таква каква јесте.
- Тата ми је преминуо 2019. године и то је био много јак ударац за мене. Целог живота ме је усмеравао да будем поштена и да пре свега будем човек. Надам се да је поносан на мене, и да је поносан на мене онолико колико је цела моја породица која ми даје крила у овоме што радим - говори скромна девојка, откривши нам мотиве свог подухвата.
- Гледала сам апеле наше Милице, слушала је како моли за шансу за живот. Видела сам да је дивна особа, а то ми је потврдила и када смо се упознале. Морам признати да сам помишљала како је њеним родитељима. Као мајци ми је прорадила интуиција, и једноставно сам решила да то урадим. Осетила сам да ако сам ја једна од седам милиона људи која може да да шансу Милици, зашто то не бих урадила? Када смо се упознале, просто смо "кликнуле". Желим јој да се што више у животу смеје, да сутра она има децу, и да јој ја понекад причувам ту децу! - прича уз осмех Милица, која иначе има двоје деце. Давид (11) и Шејла (6) чекају је већ код куће, иако је тек отпутовала. Каже, своју децу васпитава онако како је она васпитавана, да помаже и дели кад год може.
- Надам се да ће бити поносни на своју мајку, то би био највећи поклон на свету за мене јер и они треба да науче да буду људи. Желим да науче да поштују и буду поштовани јер поштовање се заслужује, баш као и љубав и друге ствари у животу - рекла је она, додавши да она и Милица имају један заједнички циљ. - Акценат наше приче је на донорству. Може се живети и са једним бубрегом и без пола јетре, само је потребно да људи то знају.
Подсећања ради, Милица је као беба најпре погрешно лечена од сепсе у Бору, да би потом била довезена у Институт за мајку и дете у Београду, где такође није установљена тачна дијагноза, због чега јој је, као она тврди, одстрањен леви бубрег. Други бубрег ради јој са само 10 одсто. Дијализа је за њу била једино решење лекара, или несродни донор пошто сродног нема. За лечење у Турској добри људи сакупили су 50.000 евра.