ОТЕЖАНО ДИСАЊЕ, АНАФИЛАКТИЧКИ ШОК, ПА ЧАК И СМРТНИ ИСХОД: Како спречити на време алергију на храну код деце?
Алерголози упозоравају и да последица уноса некада и мале количине алергена може бити алергијска реакција, анафилактчки шок па чак и смртни исход
Чак 20 одсто деце предшколског узраста има алергију на одређену намирницу, показују бројна европска истраживања. Алергије на храну су у константном порасту свуда у свету, па и у Србији, упозоравају стручњаци националног Удружења "Алергија и ја".
ВЕНЧАЊА, КОНЦЕРТИ И ФЕСТИВАЛИ - СПИСАК КОЈИ МОРАЈУ ДА ПОШТУЈУ ГРАЂАНИ СРБИЈЕ: Ово су правила организовања догађаја!
НЕМОЈТЕ БИТИ СЕБИЧНИ, ВИ ДРЖИТЕ КЉУЧ ПОБЕДЕ И ПОВРАТКА НОРМАЛНОМ ЖИВОТУ! Зашто млади у Србији неће да се вакцинишу?
КАКО СЕ СРБИ РАДУЈУ ШТО КОРОНА ГУБИ БИТКУ: Ражањ и музика испод шатора до зоре, живот се полако враћа у нормалу (ФОТО)
Алерголози упозоравају и да последица уноса некада и мале количине алергена може бити алергијска реакција, анафилактчки шок па чак и смртни исход.
Алергије на храну могу се препознати још од најранијег детињства јер су тада најчешће и углавном пролазног карактера, због тога што систем органа за варење може да направи адекватну одбрану од алергена из хране, тврди у изјави алерголог др Гордана Петровић.
- Најчешћи алергени у тим најранијим периодима јесу протеини крављег млека, јаја, а у мало старијем добу и орашасти плодови. Када говоримо о кикирикију, ту је другачије јер он може да направи већи проблем и да алергија буде трајнијег карактера - поручује др Петровић.
Алергијске реакције се према њеним речима испољавају у виду појаве осипа на кожи, врло често и повраћања те хране, а ретко може да се јави и отежано дисање, дијареја, док је најопаснија реакција анафилактички шок.
- Лечење алергије зависи од тегоба које особа има. Уколико је у питању само појава осипа на кожи дају се лекови који се зову антихистаминици, код отежаног дисања и натицања користе се кортикостероиди и саветује избегавање контакта са тим намирницама. Код анафилактичког шока морамо да дамо и лек адреналин - прецизира наша саговорница и подсећа да алергије могу да се развију било када у животу, поготово на полен и одређене лекове, док је алергија на храну ипак заступљенија код деце - рекла је Гордана Петровић.
Председница Националног Удружења "Алергија и ја" Снежана Шундић Вардић истиче да је чак 70 одсто деце са алергијама на храну дискриминисано у друштву.
- Велики број деце у образовним институцијама нема прилагођен оброк без алергена, што је веома велики проблем те зато и говоримо о дискриминацији. Родитељи су приморани да сами спремају и пакују својој деци храну коју деца често не смеју да конзумирају у друштву јер се храна не сме уносити у колектив па бивају изолована и приморана да сама једу. Ту је наравно и одсуство са рођендана својим другарима те све то утиче итекако на дете и његово ментално здравље - наглашава Шундић Вардић.
Упозорава и на то да свако паковање грицкалица које се отвори у школи, а садржи алерген попут кикирикија, може довести до појаве велике алергијске реакције јер, како каже, није потребно да дете проба намирницу, већ је довољно само да је удахне.
Поводом недавно одржаног Међународног дана целијакије подаци из Европе показују да свако стото дете предшколског узраста болује од целијакије која представља доживотну неподношљивост глутена. Говорећи о свакодневним проблемима са којима се људи који имају целијакију или алергију сусрећу, Шундић Вардић посебно истиче проблем цена намирница које су према њеним речима много скупље од обичне хране.
- Живот особа са целијакијом је јако тежак јер је та храна и 400 пута скупља од намирница којима се ми хранимо. Обично брашно је рецимо 60 динара а оно које смеју да конзумирају особе са целијакијом од 600 до 800 динара. Ту је рецимо и кесица грицкалица која је код нас 30 динара за "обичне", безглутенска је до 200 динара - указује она.
Национално Удружење "Алергија и ја" пружа и бесплатно саветовалиште особама са алергијама где, између осталог дају савете и око заменских намирница којих је, према речима наше саговорнице, јако мало.
- Пацијенти нам се обраћају највише да их усмеримо и ми то и радимо, да их разумемо, подржимо у свим својим настојањима да побољшају квалитет живота у свим сферама - закључује она.
Председница Удружења "Алергија и ја" каже да најважнији корак ка дијагностиковању алергија почиње од клиничког прегледа код лекара специјалисте, најчешће алерголога, али и пулмолога, дерматолога, оториноларинголога...
- Лекар специјалиста даље процењује да ли је потребно урадити кожни или лабораторијси тест. Основна лабораторијска дијагностика алергија базирана је на откривању врсте алергијске реакције на одређене алергене, односно да ли су посредоване имуноглобулином Е (ИгЕ) и ако јесу, откривању покретача који су до те реакције довели, одређивањем концентрације укупног ИгЕ као и специфичних ИгЕ на одређене алергене појединачно или у оквиру тзв. инхалационих, нутритивних или мешовитих панела - објашњава Шундић Вардић и поручује родитељима да уколико примете неке сметње код детета да се обавезно јаве лекару специјалисти и да не узимају одмах здраво за готово речи појединих педијатара да се алергије не могу утврдити код јако мале деце односно да лабораторијски тестови на алергије код њих нису поуздани.