ОТКРИВЕНА НАЈСТРОЖЕ ЧУВАНА ТАЈНА У ЈУГОСЛАВИЈИ: Усред Србије прављено ОВО моћно оружје
Под велом најстроже чуване тајне југословенских безбедносних служби којима је руководио Александар Лека Ранковић, готово седам деценија од јавности се крило да је усред Србије прављена атомска бомба.
То је рађено у Институту "Винча". Међутим, реализацију овог пројекта тадашњег државног врха прекинуо је нуклеарни акцидент који се догодио 1958. године.
ПОЉОПРИВРЕДНИЦИ ОЧАЈНИ ПОСЛЕ ВРЕМЕНСКЕ ХАВАРИЈЕ: Проклињу небо, све је уништено
И ОВАЈ ДЕО СРБИЈЕ ПОГОЂЕН ЈЕ УЖАСНИМ НЕВРЕМЕНОМ: Олујни ветар носио СВЕ пред собом, град прекрио површину земље (ВИДЕО)
ИСТОК СРБИЈЕ ЧУВА ТАЈНУ ВИНОВЕ ЛОЗЕ: Добро вино није једини разлог за посету овог магичног краја
Претпоставља се да је до тога довео људски фактор. Група српских научника која је конструисала реактор била је озрачена смртоносним дозама радијације. Са пиониром нуклеарне физике Драгославом Поповићем на челу, они су пребачени у клинику Кири у Паризу, где им је познати стручњак, доктор Жорж Мате, урадио прву трансплантацију коштане сржи у историји медицине, захваљујући којој су спасени сигурне смрти.
ТИТОВА И ЛЕКИНА ТАЈНА
Деценијама скривану тајну у књигу "Случај Винча" преточио је угледни писац и кардиохирург, професор Горан Милашиновић, који као најзанимљивији парадокс издваја управо тајну под којом се овај догађај чувао у Југославији, којом је суверено владао Јосип Броз Тито.
- Вероватно тадашња Југославија није желела да обелодани да се тако нешто догодило у њеном најпрестижнијем институту, па су догађај крили од јавности. Дошао сам до податка да се наш велики научник Павле Савић изричито противио прављењу атомске бомбе. Користио сам његову документацију и по његовим анализама он је окривио оне који су водили експеримент да су сами направили грешку. Уз државу какву смо имали, а узевши у обзир његово мишљење, нормалан је завет ћутања који је уследио у државним службама - објашњава Милашиновић, који је цео догађај описао у свом роману.
ПАРАДОКС
Милашиновић наводи да, иако је трансплантација коштане сржи која је тада урађена нашим научницима прва трансплантација у историји медицине, она ипак није остала убележена као таква.
- У научном смислу то је била неуспешна трансплантација и самим тим није могла ући у историју као прва трансплантација људских органа. Но, иако је дошло до одбацивања, захваљујући трансплантату, за два месеца крв, као и коштана срж наших пет младих научника се опоравила и они јесу спасени, а о каквом револуционарном догађају се радило, говори и то што је три деценије касније добитник прве Нобелове награде за трансплантацију органа у свом говору рекао да је Жорж Мате први направио покушај трансплантације у Паризу управо над атомистима тадашње Југославије - каже писац и кардиолог.
ФРАНЦУСКА ХУМАНОСТ
За Милашиновића је примарни догађај била хуманост Француза који су нашим младим научницима дали своју коштану срж ризикујући своје животе.
- На основу само једног текста у новинама, више од две стотине Француза се пријавило да буду донори. Као писац сам увек имао тај податак на уму и водио сам се питањем да ли ће се неко ко прочита мој роман "Случај Винча" запитати да ли би данас био у стању да уради исто што су они урадили - наводи Милашиновић.
Србија никад није заборавила доктора Жоржа Матеа, који је својом хуманошћу спасио пет српских научника, што говори улица у Београду која носи његово име.
На основу књиге Горана Милашиновића настаће филмска прича "Ланчана реакција", за коју су сценарио писали Вук Ршумовић и Драган Бјелогрлић, који потписује и режију, а на филму ће дочарати Александра Леку Ранковића.