ОВИ ГРАДОВИ СУ НАЈКРИТИЧНИЈИ ЗБОГ ПОЈАВЕ ВИРУСА ЗАПАДНОГ НИЛА: Обратите пажњу на ове симптоме и држите се ових препорука

комарци / Извор: Профимедиа

Овај вирус први пут је изолован и идентификован управо у области Западни Нил у Уганди 1937. године

Комарци заражени вирусом Западног Нила регистровани су у шест градова у Србији - Београду, Зрењанину, Сомбору, Панчеву, Суботици и у Краљеву, навео је др Иван Алексић из Завода за биоциде и медицинску екологију.

СРБИЈОМ ХАРА ЈОШ ЈЕДНА ПОШАСТ: Букнуо нови СМРТОНОСНИ ВИРУС

ОГЛАСИО СЕ ИНСТИТУТ "БАТУТ" ПОВОДОМ ИНФОРМАЦИЈА О ВИРУСУ ЗАПАДНОГ НИЛА: Ово је истина о пошасти која се појавила

ОГЛАСИО СЕ ИНСТИТУТ "БАТУТ" ПОВОДОМ ИНФОРМАЦИЈА О ВИРУСУ ЗАПАДНОГ НИЛА: Ово је истина о пошасти која се појавила

ИСПОВЕСТ НАТАЛИЈЕ КОЈА ЈЕ ПРЕЖИВЕЛА ВИРУС ЗАПАДНОГ НИЛА: "Нисам могла да стојим, болест ми је утицала на психу"

ИСПОВЕСТ НАТАЛИЈЕ КОЈА ЈЕ ПРЕЖИВЕЛА ВИРУС ЗАПАДНОГ НИЛА: "Нисам могла да стојим, болест ми је утицала на психу"

Грозницом Западног нила заражени су наши домаћи кулекс комарци. Њих су заразиле птице које су нам дошле из Африке.

- У Београду, заражених комараца има око гробаља и шума. Нађени су у Бањичкој шуми, Спортском центру Сурчин, код Спомен парка у Јајинцима, у Ресник, код гробаља Лешће, Мали збег, Бањичког гробља, Топчидерског, код гробља у Жаркову... - наводи др Алексић.

Узорци позитивни на овај вирус дијагностиковани су претходног викенда.

- Крајем јуна и почетком јула смо узимали узорке а током претходном викенда смо урадили тестирање и установили да има вируса Западног Нила - каже он и додаје:

- Заразиле су их птице које су дошле из Африке, које су резервоар овог вируса.

Доктор Алексић подсећа да нас "гризу" само женке, али да осим по томе што су досадне не можемо другачије да их препознамо.

- Сви они комарци који нас боду и досађују нам су женке. Мужјаци кратко живе и хране се само нектаром и шећерним соковима са биљака или сувих плодова, тако да њих уопште и не виђамо. То значи да женка прилази нашем телу, а да се мужјаци уопште не мотају око нас - објашњава саговорник.

СИМПТОМИ

Блага клиничка слика:

- грозница,

- главобоља,

- мучнина,

- повраћање

Тешка клиничка слика:

- упала можданих овојница

- упала мозга

На питање постоји ли нешто што можемо да једемо од хране, што би одбијало комарце, каже обресхрабрујуће не:

- То је јако индивидуално. Комарце привлаче испарења из наше коже, а та испарења и зној садрже преко три стотине различитих компоненти различитих. Комарац нађе жртву на основу концентрације угљендиоксида, и на основу тога прилази жртви а онда после тога бира место за убод.

Алексић каже да је ове године много мање шумских комараца од речних у односу на прошлу годину када их је било на равне части, пола-пола.

- Њих сада има око 20 одсто, али пошто је због временских услова, за њих била неповољна, каснила је и њихова регенерација, они се сада труде да надокнаде то време. С тим у вези женке се труде у великом броју да надокнаде све то па узимају крвни оброк да би се париле и положиле јаја. Зато су агресивни - објаснио је саговорник.

Напомиње да ће најављене киша у току предстојећих дана одговарати њиховом ширењу и позива грађане да се придржавају свих мера. Најоптималније температуре за активност комараца су оне између 20 и 25 степени.

Како је јутрос изјавила директорка Института за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић Батут" др Верица Јовановић, за сада још нема грађана којима су заражћени комарци пренели вирус Западног Нила.

Грозница Западног Нила коју преносе комарци стигла је у Србију 2012. године. Иако се испрва мислило, да су је донели азијски тиграсти комарци, испоставило се да су се њоме заразили наши домаћи.

На срећу, западнонилски вирус не преноси се контактом међу људима, али може путем трансфузије крви, трансплантацијом органа, трансплацентарно са мајке на дете и дојењем.

Особа се може заразити само ако је ујео заражени комарац, а симптоми болести се јављају за три до 14 дана после убода.

Код око 80 одсто инфицираних ово обољење протиче без симптома, док остатак има благу клиничку слику. Тешка клиничка слика развија се код једног на 150 оболелих, а у ризику од таквог развоја болести су особе изнад 50 година и оне које имају неко хронично обољење попут депресије и кардиоваскуларних болести.

Наиме, тежи облик болести карактерише упала мозга (енцефалитис) и нема никаве карактеристике по којима се разлкује од осталих енцефалитиса.

Поред грознице и главобоље, у клиничкој слици долази до појаве укочености врата, дезоријентације, коме, тремора, конвулзија, мишићне слабости и парализе... Озбиљне неуролошке манифестације укључују губитак координације мишићних покрета, запаљење кичмене мождине...

Препоруке Института "Батут" за заштиту од комараца

- употребу репелената на откривеним деловима тела приликом боравка на отвореном

- ношење одеће дугих рукава и ногавица, светле боје. Препоручљиво је да одећа буде комотна, јер комарци могу да убадају кроз припијену одећу.

- избегавање боравка на отвореном у периоду најинтензивније активности комараца – у сумрак и у зору

- употребу заштитне мреже против комараца на прозорима, вратима и око кревета

- редукција броја комараца у затвореном простору

- по могућству боравак у климатизованим просторима, јер је број инсеката у таквим условима значајно смањен

- избегавање подручја са великим бројем инсеката, као што су шуме и мочваре

- смањење броја комараца на отвореном где се ради, игра или борави, што се постиже исушивањем извора стајаће воде. На тај начин смањује се број места на које комарци могу да положе своја јаја

- најмање једном недељно треба испразнити воду из саксија за цвеће, посуда за храну и воду за кућне љубимце, из канти, буради и лименки

- уклонити одбачене гуме и друге предмете који могу да прикупљају воду

- у случају путовања у иностранство, поготово ако се ради о тропском и субтропском подручју, обавезно се придржавати свих наведених мера превенције

- у случају појаве било каквих симптома који су компатибилни са неуроиназивним обликом болести, одмах се јавити изабраном лекару.

Овај вирус први пут је изолован и идентификован управо у области Западни Нил у Уганди 1937. године. Данас је овај вирус најраспрострањенији арбовирус односно вирус који се преноси инсектима на свету, а резервоар заразе су птице, углавном гаврани и чавке.

Иначе, циркулација овог вируса присутна је свуда на Европском континенту још од 60-их година прошлог века.

НАЈЕЗДА СЛЕПИХ МИШЕВА УПЛАШИЛА БЕОГРАЂАНЕ: Стручњак открива какве су шансе да нам пренесу корону