БАЛКАНСКИ ШПИЈУН ИЗ ЧАЧКА: Бранко (94) је био агент Озне, чита људе као буквар, а уходио је чак и Тита (ФОТО)

Бранко Тодоровић / Извор: Фото: Рина

Његов посао био да уђе у људску психу

Одавно је прошло време балканских шпијуна, али у селу Прислоница и даље живи чачански Илија Чворовић. Као двадесетогодишњак, Бранко Тодоровић, 1946. године регрутован је у контраобавештајну службу ОЗНА, али и дан данас живо се сећа посла који је обављао. Са своје 94 године течно говори четири језика: немачки, италијански, румунски и бугарски, а у његовим ушима већ седам деценија одзвања песма коју су певали Немци "Рајно моја, Мајно моја, све је наше, све је наше".

Одлучи ко ће бити нови премијер и министри у Влади

ДР КОН ОБРАДОВАО ГРАЂАНЕ СРБИЈЕ: Враћамо се нормалном животу, ево када ће вирус у потпуности НЕСТАТИ

ОДЛАЗАК ЧУВЕНОГ ДИСИДЕНТА: После дуже болести преминуо социолог и дипломата Триво Инђић

- Ја сам тад имао девет разреда, то вам је као да сад имате факултет, добро сам знао језике, учио сам их уз народ, а не у школама. Високи припадници ОЗНЕ, чим су ме видели, рекли су да сам човек који њима треба. Додатну школу за тог "балканског шпијуна" завршио сам у Београду, код цркве Светог Марка била нам је учионица, а предавали су нам врсни професори и психолози - прича овај витални старац.

Каже да је његов посао био да уђе у људску психу, људе је пратио, али са њима није разговарао. На основу само њихових гестова и покрета Бранко је могао све да закључи.

- То би се могло назвати полицијски психолог. Свако има свој специфичан начин кретања, криминалци, богаташи, сиромаси. Знало се тада само по гестовима ко је проститутка, а ко фамилијарна жена. Није било потребе са тим људима да се прича, већ се само пратило њихово кретање, са ким се састају и куда иду. Даље је служба радила своје. У једном тренутку био сам послат да шпијунирам чак и Тита - присећа се Бранко.

У служби ОЗНА задржао се неколико година, јер, како каже, после је схватио да то није посао за њега. Стан у центру Београда мењао је за сеоско имање у близини Горњег Милановца, на којем му данас живи кћерка, а он се вратио у своје село.

Бранко Тодоровић / Извор: Фото: Рина

- Плате су биле изузетно велике, плаћали су нас врхунски. Али, после се тај посао косио са мојим уверењима и нисам више могао да га обављам - рекао је овај шпијун из Другог светског рата не желећи да улази у детаље.

Способности да људе чита као отворену књигу употребио је и у свом приватном животу, па је са много пажње бирао своје пријатеље. Иако у десетој деценији "шпијунски дух" га није напустио, па је чак и сада, на прагу стоте изузетно радознао и спретан.

"ОКРЕЧИМ СОБУ И ЧЕКАМ ТУРИСТЕ" Шта су све предности, а шта мане СЕОСКОГ ТУРИЗМА У СРБИЈИ? (ВИДЕО)

Ово сигурно није очекивала: Љиљана је отворила поштанско сандуче после дужег времена и угледала НАЈЛЕПШИ ПРИЗОР (ФОТО)