ОВО СУ НАЈПОЗНАТИЈИ СРПСКИ МАСОНИ: За неке од њих НИСТЕ ИМАЛИ ПОЈМА да су били слободни зидари (ФОТО)

Прва “Мајка Велика Ложа” свих слободних зидара света – Велика Ложа Енглеске, основана је 1717. у Лондону. Верује се да није много прошло пре него што је идеја о масонима стигла и до наших простора, али је истина да о томе нема поуздане архивске грађе.

Сматра се да је прва слободнозидарска ложа постојала у Београду крајем 18. века и да је вероватно радила на турском језику, али да су чланови били и Срби и Турци.

Од тада па све до данашњих дана, масони су у Србији учествовали су свим важнијим друштвено-политичким догађајима, а често су их и иницирали. Они су представљали елиту у многим сферама живота и скоро да није било значајније историјске личности која није била припадник братства.

Представљамо вам неке од најпознатијих Срба који су били масони, а према списку који постоји на сајту Велике масонске ложе Србије.

Овај велики реформатор језика и писац првог речника српског језика, такође је учествовао у Првом српском устанку и био један од наученијих људи тог времена. Вуковим реформама у српски језик је уведен фонетски правопис, а српски језик је потиснуо славеносрпски језик који је у то време био језик образованих људи.

Доситеју Обрадовић био је српски просветитељ и реформатор. Школовао се за калуђера, али је напустио тај позив и кренуо на путовања по целој Европи, где је примио идеје европског просветитељства и рационализма. Доситеј је био први попечитељ (министар) просвете у Србији. Његови остаци почивају у Београду, на улазу у Саборну цркву.

Петар II Петровић Његош био је један од највећих српских и црногорских песника, владар Црне Горе, владика и масон. Његош се сматра једним од највећих црногорских песника. Његово најутицајније песничко дело је „Горски вијенац”, објављено 1847. године.

Поуздано се зна да је краљ Петар И Карађорђевић био инициран током свог боравка у Француској под именом Петар Мркоњић, које је користио и у херцеговачком устанку 1875. године. 

Реч је о једном од највољенијих српских владара, а познат је и по увођењу демократије у Србији у по својој либералној политици.

Живојин Мишић је био велики српски војвода. Учествовао је у свим српским ратовима од 1876. до 1918. Непосредно је командовао српском Првом армијом у Колубарској бици, а приликом пробоја Солунског фронта је био начелник Врховне команде. Његов војни маневар који је Србији донео невероватну победу у бици на Колубари и данас се учи у војним школама широм света.

Најупечатљивији и најпрепознатљивији слободни зидар Србије свакако је био Ђорђе Вајферт, српски индустријалац немачког порекла и гувернер Народне банке. Он је 9. маја 1912. године уздигнут на 33. степен и био је први Велики мајстор Велике Ложе Срба, Хрвата и Словенаца – „Југославија”. За време њега, у Београду је одржан Светском конгресу масона 1926. године.

Иво Андрић био је српски књижевник и дипломата Краљевине Југославије. Добио је Нобелову награду за књижевност 1961. године за роман На Дрини ћуприја. Новац добијен од Нобелове награде 1961. године у потпуности је поклонио за развој библиотекарства у Босни и Херцеговини.

Још неки истакнути масони: Стеван Стојановић Мокрањац, Стеван Сремац, Јован Јовановић Змај, Слободан Јовановић, Јован Дучић, Михајло Пупин, Лаза Пачу, Борислав Пекић…

Хтели секирама против топова: Зашто је ова битка СРПСКЕ ВОЈСКЕ посебна? (ВИДЕО)