ОВУ СТВАР НА ДАНАШЊИ ДАН МОРАТЕ УРАДИТИ: Православни верници обележавају чак ЧЕТИРИ СВЕЦА
Верници данас славе светог Митрофана.
Свети Митрофан, био је први патријарх цариградски. Његов отац Дометије, брат римског цара Прова, избеже из Рима као хришћанин у време гоњења хришћана и дође у Византију.
ОД ЈУТРОС ВРЕМЕ У СРБИЈИ НЕСТАБИЛНО: Ред сунца, ред облака, а требаће вам и кишобрани
Сви брује о ОБЛИНАМА ВОДИТЕЉКЕ РТС-а, а мало ко зна да се ШКОЛОВАЛА ЗА ПОСВЕ ДРУГАЧИЈУ ПРОФЕСИЈУ: Има чак и мастер, говори четири језика, свира клавир...
НЕВРЕМЕ ОПУСТОШИЛО ХРВАТСКУ И СЛОВЕНИЈУ: Црни облаци се приближавају Србији, олуја направила хаос у региону (ФОТО/ВИДЕО)
Епископ византијски Тит посвети га за презвитера. По смрти Титовој Дометије поста епископ византијски. По смрти Дометијевој престо епископски заузе његов старији син Пров, а по кончини овога, престо епископски заузе Митрофан. Када цар Константин први пут виде Митрофана, заволе га као оца.
У време Првог васељенског сабора Митрофан већ беше старац од стотину седамнаест година, па не могавши сам узети учешћа у пословима саборским, одреди свога хороепископа Александра за свога заменика.
Цар му исходатајствова код Сабора назвање патријарха. И тако он би првим патријархом константинопољским. Још позва цар цео Сабор, да посете болесног и престарелог архипастира.
Кад цар упита, кога жели себи за наследника на престолу патријаршијском: Митрофан именова Александра; затим рече Александру Александријском: "О брате, преизрјадна наследника оставићеш ти!"
И узе за руку архиђакона Атанасија, доцније Атанасија Великог, патријарха александријског, и похвали га пред свима. После овога пророчанства опрости се са свима, и након десет дана предаде душу Богу 325. године.
Свете Марта и Марија
Ове две свете жене, сестре Лазара, пријатеља Христовог, живеле су у Бетанији, у селу близу Јерусалима. По вазнесењу Господа Лазар је отишао да проповеда Јеванђеље. У овоме су му помагале његове сестре. Не зна се где су скончале свој овоземаљски живот.
Свети Свештеномученик Јоаникије Црногорски
Свети Свештеномученик Јоаникије Липовац, Митрополит Црногорско-приморски, рођен је 16. фебруара 1890. год. у Столиву у Боки Которској од родитеља Шпира Липовца и Марије Дамјановић. Основну школу завршио је у Прчњу, класичну гимназију са матуром у Котору, Православни богословски завод у Задру и Филозофски факултет у Београду
. У Београду је положио и професорски испит из богословских предмета. Рукоположен је у чин ђакона 8., а у чин презвитера 10. новембра 1912. год. од епископа бококоторског и дубровачког Владимира Боберића. Од 1912. год. до 1918. год. био је протски капелан у Котору, а потом парох у Ластви. Од 1919. год. до 1925. год. био је суплент гимназије на Цетињу, нижој женској школи, женској учитељској школи и Цетињској богословији.
Од 1925. до 1940. год. био је професор Прве мушке гимназије у Београду. Као удов протојереј изабран је за Епископа Будимљанског крајем 1939. год, замонашен у манастиру Раковици од Митрополита Скопског Јосифа и произведен у чин игумана. Хиротонисан је за Епископа у београдској Саборној цркви 11. фебруара 1940. год. од Патријарха Српског Гаврила, Митрополита Скопског Јосифа и Епископа Зворничко-тузланског Нектарија. Исте године 10. децембра на ванредном заседању Св. арх. сабора, изабран је за Митрополита Црногорско-приморског. Митрополит Јоаникије је управљао Црногорско-приморском епархијом за време Другог светског рата, сарађивао је са италијанским и немачким окупатором и подржавао активно четнички покрет.
Цетињска богословија је радила једина од свих пет богословија у Српској Патријаршији. Са седамдесет својих свештеника покушао је да избегне из земље пред налетом комунизма, али није успео. Сви свештеници су стријељани у Зиданом мосту, а Митрополит Јоаникије је пребачен у Аранђеловац и ту је убијен јуна 1945. Гроб му је до данас остао непознат.
Свети Георгије Богић
Георгије Богић (6. фебруар 1911. - 17. јун 1941. ) јереј Српске Православне Цркве и парох у Нашицама. Родио се у Суботској крај Пакраца. Богословију је завршио у Сарајеву, а рукоположен је 1934. у Пакрацу.
Пре доласка у парохију Нашице, служио је у парохијама Мајар и Боломчани. О убиству Георгија Богића пише Виктор Новак у својој књизи Магнум Кримен, да је за његову смрт крив католички фратар Сидоније Шолс. Виктор Новак наводи да је Сидоније Шолц "на најзверскији начин наредио убиство месног пароха Ђорђа Богића".
На данашњи дан требало би отићи у цркву и помолити се Богу за здравље.