"ПАЦИЈЕНТИ ДОЂУ СА БЛАГИМ СИМПТОМИМА, ЗА ПОЛА САТА СУ НА РЕСПИРАТОРУ" Исповест доктора из КБЦ "Бежанијска коса"

Фото: Профимедиа / Извор: Профимедиа

Овај храбри човек прво је спсавао животе у Клиници за пулмологију КЦС, а онда је недавно пребачен да помогне колегама у КБЦ "Бежанијска коса".

- Епидемија короне сада је много гора него када је почела. Имамо више заражених пацијената који дођу са благим симптомима, а за пола сата завршавају на респираторима и боре се за живот! Медицински радници су преморени, колабирају од исцрпљености, а у скафандерима је толико сада топло да једва дишемо - са прве борбене линије прича специјалиста анестезиологије, реаниматологије и интензивне терапије КЦС др Ранко Траиловић (34).

ДР ТИОДОРОВИЋ ХИТНО АПЕЛОВАО НА МЛАДЕ: Један град је још увек ЖАРИШТЕ КОРОНЕ, у лету уживајте УЗ ДИСТАНЦУ

У Нишу се лекари грчевито БОРЕ ЗА ТРУДНИЦЕ: Спремају ПОРОЂАЈ жене на респиратору

НОВА РАМПА ЗА СРБИЈУ! Због погоршане епидемиолошке ситуације ЈОШ ЈЕДНА ДРЖАВА нам ставила ЗАБРАНУ УЛАСКА

Тешка одлука

- Свака смена проведена у ковид центру је тешка. Стања пацијената се мења из минута у минут и неко из доброг општег стања веома брзо стигне до респиратора и бори се за живот! Невероватно је шта све може да се изненада појави код оболелог и да у минуту промени ток болести. Колико је све ово страшно потврђује и информација да је најмлађи пацијент којег сам лечио на респиратору имао само 20 година. Ми наступамо када плућа изгубе своју функцију и када дође до озбиљног клиничког стања - започиње причу др Траиловић.

- Стављање пацијената на респиратор је најтежа одлука! Стално се преиспитујете који је прави тренутак за прикључивање на респиратор како би се помогло оболелом. Временом се човек навикне, али стално остаје та брига да ли си исправно одлучио. Све то оставља траг. Када губите неког. То је за сваког лекара људски, али и професионални пораз. У овој епидемији многи су изгубили живот, а посебно је тешко кад млад човек умре - прича др Траиловић, а онда у даху препричава како је заправо радити у "црвеној зони".

- Сада, у јулу, је неупоредиво физички захтевније. Замислите да сте страховито жедни, па тај осећај слободно помножите са 100. Е, тако се осећамо. Када је напољу 35 степени, у шок соби је, поред свих апарата и пацијената, много више. Клима-уређаји се не користе због потенцирања ширења вируса, а скафандери су направљени од непропусног материјала. Дакле, ми смо у најлонском џаку. Количина топлоте коју тело произведе је невероватна. Мокри смо до голе коже, жедни и једва дишемо - препричава рад у интензивној нези др Траиловић.

Коронавирус / Извор: Профимедиа

Ситуација опаснија

На питање колико се клиничка слика код заражених променила у односу на април и мај, када је био почетак епидемије, он каже:

- И за оболеле и за здравствени систем, сада је теже. Клиничка слика заражених је опаснија, јер се вирус брже развија, а терапија много спорије делује. С друге стране, болнице су пуне, медицински радници су уморени, па је све компликованије. Физичка исцрпљеност уз константно напрезање и свакако стрес, који је огроман. Не кукамо. Само то јесте тако.

Скидање са респиратора - наш највећи успех

Др Ранко Траиловић описује и какав је осећај када успешно скинете пацијента са респиратора.

- Тај осећај је у ствари мотор који покреће ентузијазам и то је извор инспирације и снаге да радимо овако захтеван посао. Наравно, одвајање пацијента од механичке вентилације је и те како компликована ствар. Кад напокон пацијенти проговоре након много дана, можете чути разне приче. Неки се ничега не сећају, неки мисле да су сањали, а неки су запамтили све. Углавном су препуни захвалности, вежу се за нас, верују нам - поносан је др Траиловић.

ЗАШТО НЕКИ ЗАВРШЕ НА РЕСПИРАТОРУ, А НЕКО БУДЕ БЕЗ КОМПЛИКАЦИЈА? За ОВИХ ПЕТ ГРУПА корона је најопаснија