ПАТРИЈАРХ ДАО БЛАГОСЛОВ ЗА ПИСАЊЕ ЈЕДНЕ КЊИГЕ: Цео тираж продат за свега неколико дана
Патријарх је био велики љубитељ књиге
Патријарх српски Иринеј упокојио се у петак, 20. новембра 2020. године у 7:07 часова у Војној ковид болници "Карабурма" у Београду, а биће сахрањен сутра, у недељу, у крипти Храма Светог Саве на Врачару.
Патријарх ће бити сахрањен на празник који је много волео: Грчки чудотворац му је био посебно драг
ОНИ ЋЕ ПЕВАТИ НА САХРАНИ ПАТРИЈАРХА ИРИНЕЈА: Хор који је стасавао уз њега испратиће га на вечни починак
ДА ЛИ ЗНАТЕ ЗАШТО ЈЕ ПАТРИЈАРХОВ ПОКРОВ ЗЕЛЕН? Ова боја одежде крије снажну симболику
О томе какав је био као човек, колико је волео да чита и какво сећање има на њега, говорио је протођакон
, уредник Гласа цркве, који је био на почетку своје ђаконске службе када се први пут сусрео са Иринејем.
- Памтим га у најлепшем светлу, у једној дубокој емоцији према једном од представника старе славне гарде српских владика. Упознао сам га на почетку своје ђаконске службе, то је било 1975. године, у мају месецу. Био је млад владика, ниједне седе није било у његовој бради ни коси. Причали смо о његовом избору и мом почетку - присећао се протођакон Ранковић.
Он је открио да је патријарх српски Иринеј био велики љубитељ књиге и прави, просвећени интелектуалац.
- Мој последњи сусрет са њим је био у Реснику пре неколико месеци. Тада сам му поклонио комплет књига Исидоре Секулић. Рекао ми је: "Ово је најумнија Српкиња" а тада сам од њега добио и благослов да пишем књигу о његовом претходнику, патријарху Павлу - рекао је Ранковић.
Како је додао, та књига "Ево човека" објављена је пре десетак дана а тираж од 7.000 скоро да је отишао.
- Запањен сам, јер имам велико искуство кад су књиге у питању. Чак ни за Библијом није била толика помама у народу - навео је протођакон.
Књига приповеда живот Гојка Стојчевића од рођења, његово тешко одрастање, школовање и опредељење у раним годинама младости да буде учен и да ученошћу помаже људима. Зато је завршио све црквене школе, од најниже до највише, Богословије, у Београду и Атини, а паралелно са црквеним учењем студирао је и медицину. Хтео је да буде лекар и душе и тела.
И био је, сваком ко је од њега потражио савет, помоћ, лек, духовно исцељење. Био је утеха, и увек на страни немоћних и страдалника.