ПОКЛОНИЛИ СЕ СЕНИМА 1.300 СРПСКИХ РАТНИКА: Планинари из Велике Плане посетили војничко гробље у Битољу

Планинари из Велике Плане, чланови планинарског друштва "Врбица" и делегација општине Велика Плана посетили су Српско војничко гробље у Битољу и одали почаст српским војницима који су у Првом светском рату погинули за слободу Србије.

Плањански планинари су Битољ посетили у оквиру акције обележавања 100 година од пробоја Солунског фронта и 102 године од легендарне битке на Кајмакчалану, када су српски јунаци први пут након напуштања Србије и вишемесечног повлачења пред германским фашистичким хордама кренули у противофанзиву, са циљем да ослободе своју поробљену отаџбину.

Српско војничко гробље налази се на јужном улазу у град Битољ, недалеко од остатака чувеног римског града Хераклит. У њему је сахрањено 1.312 српски војника и официра. Већина њих погинула је у биткама на Кајмакчалану. Небу под облацима, на 2500 метара надморске висине.

У Првом светском рату у војној болници у Битољу умрло је око 3.200 српских војника и официра. Велики број њих сахрањен је у војничком гробљу. 

-У мислима још увек стојим у мору надгробних крстова и размишљам о мученицима који испод њих снивају вечни сан. Дивним младићима којима су митраљески рафали искидали и тело и снове. Питања стижу једно друго. Какви су то јунаци били? Да ли су узалуд погинули? Да ли им се отаџбина Србија довољно одужила? Боже, са којим мислима су умирали и како су њихови најближи чекали страшне вести са Солунског фронта? Срећна сам што их нисмо заборавили, бескрајно поносна што сам посетила њихову вечну кућу и поклонила се њиховим сенима – каже Горица Дончић, медицинска сестра Института за ортопедију на Бањици, која се придружила својим пријатељима из Велике Плане на ходочашћу по Старој Србији.

Слично размишља и Горан Таврић, планинар из Велике Плане.

-Част ми је што сам ових дана на граници између Македоније и Грчке, на некадашњем Солунском фронту, на територији која је сада формално далеко иностранство, али која је суштински неодвојиви део српског историјског и духовног наслеђа. Не знам да ли ће Кајмакчалан и Битољ некада поново да буду у саставу српске државе, али знам да ће увек да буду у срцу сваког српског патриоте. 

Милица Цонић, службеница сектора за ванредне ситуације српске полиције из Ниша, каже да се, шетајући између надгробних споменика, који су као цветови расути по отетој српској земљи, присећала стихова Алексе Шантића, које је овај српски песник написао после посете Кајмакчалану, чији врхови пркосно парају небески хоризонт југоисточно од Битоља.

Путниче, стани! Овде леже они!
Гомиле ове прах краљева крију.
С капом у руци њима се поклони,
И редом тако ижљуби их свију!

Из ових хумка, из хрњаге кама,
Где труба свести срца јака сврста,
Празници славе гранули су нама
И мученике скинули са крста.

Овде су вечни, што ватрама жртве
И билом срца пробудише мртве -
Србине, стани! Овде леже они!

Ово су наше лавре и олтари;
Њиховим светлим сјајем се озари,
И чело своје молитвом приклони!