ПОМОЗИМО ДИМИТРИЈУ (7) ДА ПОНОВО ПРОХОДА: Његов живот се преко ноћи променио, не дозволимо да тако и остане

Димитрије Врбанић / Извор: Фото: Приватна архива

Седмогодишњи Димитрије Врбанић из Београда до пре две године био један савим обичан дечак који је попут својих вршњака највише волео да трчи, игра фудбал, дружи се са децом. Међутим, све се променило, буквало преко ноћи.

Све је почело као обична респираторна инфекција, али за само неколико дана Димитрије завршио на интензивној нези и борио се за живот.

- Димитрије се жалио да га боли глава, леђа, целе ноге. Ноге су му постале млитаве и није могао да их покреће, а и у рукама је почео да осећа тремор. Доктор у дому здравља је рекао да је у питању само јачи вирус и преписао му антибиотик. Али, иако су прве анализе биле добре, ја сам знала да нешто није у реду јер никада до тада није тако реаговао на неки вирус. Због тога смо га сутрадан водили на Институт за мајку и дете, где су такође рекли да је вирус, па иста прича у Тиршовој, и тако смо се данима шетали без праве дијагнозе. На крају смо приватно урадили скенер главе и ту је све било у реду, али је неуролог у тој установи схватио да нешто никако није у реду и њиховим возилом дете је одвезено на Институт где су најзад схватили озбиљност ситуације и хоспитализовали га – присећа се дечакова мајка Милена агоније кроз коју су прошли.

Уследила и је коначна дијагноза - малени Димитрије оболео је од Трансверзалног мијелитиса, веома ретке болести која му је захватила целу кичму и довела до одузетости доњих екстремитета. Од тада је у колицима.

Димитрије Врбанић / Извор: Фото: Приватна архива

- И када се сазнало која болест је у питању, лечење је настављено на исти начин. Због јаких лекова Димитрије је сада добио низ пропратних болести, има седимент у мокраћи, камен у бешици, остеопорозу. Тренутно прима нефролошку терапију – калијум, магнезијум, лекове за измокравање, лекове за кости. Свакодневно два пута на дан напорно радимо са њим вежбе које нам је физијатар показао, два пута недељно идемо на базен, а у Специјалној болници за церебралну парализу и развојну неурологију у Сокобањској од пре годину дана му је укључена електростимулација мишића, али само два пута недељно. Његов опоравак иде веома споро. Десна нога се делимично опоравила, тако да на њу на неколико секунди може да стане, наравно уз придржавање, док је лева још увек слаба. Не може да направи ни један корак – тужно прича мама Милена.

Због слабијег имунитета, физикалне терапије и медикамената које пије Димитрије није могао да у септембру крене на редовну наставу у школи са својим вршањацима, већ учи код куће.

Упркос свему, Димитрије је једно весело и паметно дете које разуме зашто не може да иде у школу са својим другарима, али снажно верује да ће им се ускоро придружити.

Димитрије Врбанић / Извор: Фото: Приватна архива

- У почетку је било веома тешко, чак смо избегавали да пролазимо поред вртића или парка где се до јуче играо са децом. Ипак, Димитрије је прави борац који верује, као и сви ми око њега, да ће једнога дана поново трчати, играти фудбал, возити тротинет… Пун је живота, пузи по кући, игра се са лоптом, има снаге и енергије за све нас заједно. Уз њега и ја и супруг добијемо неку надљудску снагу да све ово издржимо – истиче мама Милена.

Нажалост, највећи проблем је то што да би Димитрије проходао, потребне су терапије и савремени уређаји за јачање и стимулацију мишића којих у Србији нема.

- Да би Димитрије имао прилику да поново прохода нужно је да се лечење настави у иностранству. Међутим, ми нисмо у могућности да исфинансирамо тако велике трошкове, посебно зато што само супруг ради, док сам ја посвећена детету. Трошкови лечења и рехабилитације за само два месеца износе око 50.000 евра и то је новац који клиници мора бити уплаћен да би уопште кренули на пут. До сада је захваљујући хуманим људима прикупљен део новца, али за лечење је потребно много више - прича Милена и моли све људе који су у могућности да помогну њиховом мезимцу да стане на ноге.