Постоји још неколико важних обичаја, поред туцања јајима, које би ОБАВЕЗНО требало испоштовати на дан Ускрса!

Васкрс је највећи празник у историји људског рода. Васкрсењем из гроба Христос је крунисао све раније празнике, почев од Божића до Богојављења, па све до Лазареве суботе, Цвети и Великог петка. И опет од Васкрса зависе велики празници: Вазнесење и Духови.

Код верника, који Ускрс славе по Јулијанском календару, Ускрс се назива и Васкрс.

Вук Караџић, у свом “Рјечнику”, за главни назив овог празника је узео Васкрсеније, али помиње и друге називе - Васкрсење, Ускрс, Вазам, Велигдан. У његовој збирци пословица, у једној се среће први наведени назив, а у две - Ускрс.

У целом хришћанском свету, па и код нас Срба, за овај празник је везан обичај даривања јајима.

Међутим, на дан Христовог васкрснућа, на Ускрс - највећи хришћански празник постоји низ обичаја које је веома важно испоштовати. 

• За Ускрс ваља устати рано ујутру, а не отићи на спавање пре поноћи. Уколико би се отишло на спавање пре поноћи, то би значило да ће до наредног Ускрса особа да буде поспана и несклона послу;

• Ујутру се ваља умити водом у којој је потопљен дрен, здравац, босиљак и црвено васкршње јаје;

• Децу ваља дотаћи црвеним јајетом – да буду црвена и здрава током године;

• Прво се омрсити васкршњим јајетом;

• На Ускрс, рано ујутру људи су одлазили у цркве на јутрење; У Русији је био обичај да ако се неко успава и не дође на јутрење у цркву иду по њега, поливају га водом, или га бацају у реку. У 17. веку, Синод Руске цркве је посебним указом забранио провођење овог обичаја, који је доводио и до смртних страдања људи. После ручка људи су се окупљали код Цркве, а ако у селу нема цркве, под запис (свето дрво);

• У неким селима јужног Баната, Бачке и Срема, по улицама где је пролазила литија палили су ватре или свеће у прозорима. Ватре за Ускрс су обавезно паљене код католика;

• Ако Ускрс падне пре Ђурђевдана није се јело јагњеће месо;

• За Ускрс се месе посебни хлебови. У источној Србији и неким деловима Војводине пеку се лепиње с уметнутим целим јајетом (ковржањак), које су међусобно размењују са пријатељима;

• На дан Ускрса се крију јаја и слаткиши по дворишту и кући, па деца траже скривене дарове;

• На други дан Ускрса, који се зове Побусани понедељак, иде се на гробље и на сваки гроб се оставља по једно црвено јаје (да би и преминули преци уживали у васкрсењу исуса Христа). Овај дан се зове и Водени понедељак, јер тада момци и млади људи поливају водом девојке и младе жене. На овај понедељак ваља и оставити разбијено ускршње јаје у њиви, да њива буде плодна. А даје се и ускршње јаје стоци да га поједе, да би целе године била здрава.

На дан Ускрса неизоставно је и куцање или туцање јајима. Јаја се најпре туцају врх у врх, а после шотку у шотку. Онај ко разбије туђе јаје узима га за себе. Иначе, у Банату ускршња јаја нису давана пастирима (овчарима, свињарима) да не би стока боловала у току године.