ПОТРЕСНА ИСПОВЕСТ ЈУНАКА СА КОШАРА! Зоран је гледао другаре како гину, завили му живу рану: Утонуо сам у мрак (ФОТО)
Пре тачно 23 године, 9. априла почела је битка на Кошарама која је потрајала 67 дана.
Многи српски јунаци бранили су тада своју домовину својим животима, а један од њих је и Зоран Перовић из чачанског села Остра. Још увек су, како каже, жива сећања на све страхоте које је тамо преживео, као и на страдале другове.
- Пуцају терористи, гађају нас неком "црном стрелом" која баца два километра и кад је завршена пуцњава зовемо другаре да пођемо. Један се не јавља, био је погођен у кичму и одмах је умро, већ је почео да се хлади. Други је био жив, погођен у кључну кост. Нас четворица ставили смо га у шаторско крило и носили три километра до наших положаја. Био је сумрак, немамо конопац па крило измиче из руку, морали смо на крајеве да убацимо камен или дрво, да не исклизне из шаке - присећа се Зоран.
НАЈВЕЋЕ БОРБА У НОВИЈОЈ СРПСКОЈ ИСТОРИЈИ: Албанци, ОВК и НАТО на данашњи дан су покренули агресију коју су ХЕРОЈИ СА КОШАРА спречили
ВУЧИЋЕВА ПОЛИТИКА НАШЕ ХЕРОЈЕ И ПОБИЈЕНУ ДЕЦУ НИЈЕ ЈОШ ЈЕДНОМ УБИЛА! Вулин поводом битке на Кошарама: Поносан сам
НЕЋЕ ВАМ СЕ СВИДЕТИ ОНО ШТО СЛЕДИ: РХМЗ издао најновију прогнозу - киша, грмљавине и СНЕГ, познато до када ће трајати
Био је редован војник, нишанџија. Са границе Србије са Албанијом 1999. године, са крвавих Кошара, вратио се жив, али са 17 копчи на глави.
- Другог дана био сам у кревету у једној кући, кад су јавили да падају бомбе. НАТО авион засуо нас касетним. Прво пукне једна, па онда још пет за њом. Мој другови одмах су побегли напоље а ја сам дужио "стрелу" и док сам се окренуо да је узмем, на главу ми је пала греда. Утонуо сам у мрак и два дана лежао у коми, у пољској болници. Срећом, извукао сам се. Још ми стоји то овде на глави, имам ушивано овде и онде, имам сметњу, слабо увече спавам. Пробудили су ме ови моји, сипали ми воду и лупали шамаре, у шуми су ми болничари помогли. Завили су ми рану, преноћио сам седећи, и сутрадан одмах отишао на положај, за нишан троцевца 20 милиметара - каже Зоран.
Јавност је о Зорану Перовићу сазнала пре више година из приче новинара Гвоздена Николића о једном сиромаху из Остре који пешице иде у 22 километра удаљени Чачак, јер штеди новац да би почео да гради кућу. Носио је на леђима џак од 40 килограма концентрата.
Одмах је уследила помоћ са свих страна. Локални привредници набавили су пољопривредне машине, а град се постарао за кућу. Зоран данас мирно живи у свом родном селу и остаће упамћен као неко ко се никада није пожалио на своју судбину.