БЕОГРАД ДАНАС: Пет најзанимљивијих позоришта у Београду - Културни бисери са широким спектром уметничких израза
Где је и шта представља Београд данас? Швајцарски архитекта Ле Корбизије је једном приликом изјавио: “Београд је најружнији град на свету, на најлепшем месту на свету.”. Слажемо се са делом о најлепшем месту на свету, а у оквиру пројекта “Београд данас”, даћемо све од себе да демантујемо први сегмент Ле Корбизијеове тврдње и истакнемо колико је диверзитет, који је обележио богату историју нашег главног града, важан и колико се заправо лепоте крије у шаренилу стилова, епоха и култура, које су струјале градом кроз његову хиљадугодишњу прошлост.
У Београду се могу наћи разноврсна позоришта која нуде широк спектар уметничких израза и представа. Међу најзанимљивијим позориштима издвајајамо 5 следећих:
Позориште на Теразијама
Позориште на Теразијама, смештено на Тргу Николе Пашића у Београду, има дугу историју и значајан допринос културном животу града. Налази се преко пута Хотела Москва и поред ресторана брзе хране Мц Donald's. Основано је 1949. године под називом Хумористичко позориште. Кроз године је мењало називе, било је познато као Београдска комедија између 1954. и 1959. године, а потом се спојило са Београдским драмским позориштем, добивајући назив Савремено позориште. Коначно, 1976. године постаје самостално позориште и добија име Позориште на Теразијама.
Позориште на Теразијама је познато по својем глумачком, балетском, хорском и оркестарском ансамблу. Нагласак је стављен на домаће драмско стваралаштво, а на репертоару често можете пронаћи и мјузикле који су овом позоришту донели препознатљивост.
Иако је мање позориште у Београду, Позориште на Теразијама је значајно због свог доприноса културном животу града. Сцена позоришта има 349 места у партеру и 119 места на балкону.
Народно позориште у Београду
Народно позориште у Београду, смештено на Тргу Републике, има богату историју и значајну улогу у културном животу града. Основано је 1868. године након гостовања глумаца Српског народног позоришта из Новог Сада, што је инспирисало кнеза Михаила Обреновића да изгради стално здање за позориште у Београду. Године 1869. Народно позориште се усељава у своју импозантну зграду, која и данас стоји на истом месту. Ова иницијатива кнеза Михаила покренула је културни развој града.
Позориште се састоји од три уметничке јединице - Опере, Балета и Драме, и на располагању су му сцене Раша Плаовић и Велика сцена. Ентеријер позоришта је уређен према италијанским узорима, са нагласком на удобност и лепо уређење гледалишта, а посебна пажња је посвећена краљевској ложи.
Народно позориште у Београду је познато по својој изузетној понуди репертоара и талентованим глумцима. Нуди широк спектар представа које обухватају драме, опере и балет, пружајући посетиоцима разноврсно и квалитетно културно искуство. Смештено у срцу Београда, ово позориште представља избор за све оне који желе да се опусте, уживају у високом квалитету изведби и понесу са собом незаборавно искуство из српске престонице.
Атеље 212
Позориште Атеље 212, смештено у Светогорској улици број 12 у Београду, има богату историју и посебан значај. Основано је 12. новембра 1956. године, а прва представа која је икада одиграна на његовој сцени била је Гетеов "Фауст". Атеље 212 је настао као идеја групе уметника да оснују театар који ће се посветити приказивању авангардних дела. Његова кућа постала је зграда "Борбе", а број 212 у називу позоришта потиче од броја столица у тој згради.
Данас је Позориште Атеље 212 једно од најпрепознатљивијих и најцењенијих београдских позоришта, познато по изванредним изведбама разноврсних позоришних комада. Позориште се одиграва на две сцене - Сцени Мире Траиловић и Сцени Петра Краља. Сцена Мире Траиловић добила је име по истоименој дугогодишњој управници театра, која је заједно са Јованом Ћириловом основала познати европски позоришни фестивал БИТЕФ.
Након Мире Траиловић, на управничко место долази Љубомир Драшкић, који током своје дванаестогодишње управе проширује глумачки ансамбл и стиче нову зграду за позориште. У овој адаптираној згради, Атеље 212 постаје једно од најбоље опремљених позоришта на Балкану. Сцена Мира Траиловић сада има 385 места, док Сцена Петар Краљ има 141 место.
Позориште Атеље 212 остаје трајна институција која обогаћује културну сцену Београда и шире, привлачећи публику својим изузетним извођењима и разноликим репертоаром.
Југословенско драмско позориште
Југословенско драмско позориште (ЈДП) је смештено у самом центру Београда, у Улици Краља Милана, близу парка Мањеж и трга Славија. Основано је 1947. године под уметничким руководством редитеља Бојана Ступице. Позориште је окупило многе талентоване глумце из различитих југословенских земаља, стварајући ансамбл од 60 одабраних уметника. Међу њима су позната имена као што су Мира Ступица, Бранка Веселиновић, Млађа Веселиновић и Марија Црнобори.
Позориште је смештено на месту некадашње јахачке школе, где је коњушница адаптирана и претворена у прву сцену Југословенског драмског позоришта. Прва представа, "Краљ Бетајнове" у режији Бојана Ступице, одиграна је 3. априла 1984. године.
Током своје историје, ЈДП је имало изазова, укључујући пожар 1977. године који је уништио позориште до темеља. Међутим, позориште је реконструисано, а Велика сцена је поновно отворена 23. маја 2003. представом "Родољупци" Јована Стерије Поповића.
На репертоару ЈДП-а налазе се бројна класична дела великих писаца попут Чехова, Островског, Горког, Шекспира, Молијера, Лорке и многих других. Позориште је познато по својим извођењима класичних комада и савремених дела, те наставља да оставља значајан утицај на културни живот Београда.
Звездара театар
Звездара театар у Београду се издваја као једно од најпосећенијих и омиљених позоришта са богатом традицијом. Основан је 1984. године, а прва представа која је одиграна била је "Мрећење шарана" Александра Поповића у режији Дејана Мијача. Овај успешан почетак означио је почетак низа успешних премијера као што су "Ратнички растанак", "Пазарни дани", "Тетовиране душе", "Оригинал фалсификата", "Сан косовске ноћи", "Урнебесна трагедија" и многе друге.
Оно што издваја Звездара театар од осталих београдских позоришта јесте његова посебна аура. Кроз године, на његовој глумачкој сцени су се смењивала и још увек се смењују највећа имена из света глуме, као што су Бата Стојковић, Бора Тодоровић, Мира Ступица, Петар Краљ, Милена Дравић, Драган Николић, Лазар–Лаза Ристовски, Сека Саблић, Бранислав Лечић, Богдан Диклић, Љиља Драгутиновић, Милорад Мандић Манда, Бранимир Брстина, Воја Брајовић, Драган–Гаги Јовановић, Лане Гутовић и многи други. Њихова присуство допринела је посебној репутацији овог позоришта.
Звездара театар је отворен и намењен свим заинтересованим гледаоцима. Њихова публика нема један заједнички профил, већ се сви који воле квалитетну и разноврсну уметност окупљају како би уживали у њиховим представама. Овај театар је место где су се стварали и стварају посебни тренуци у свету позоришта, а његова традиција и допринос српској култури остају неизбрисиви.
Осим ових, Београд има још много других позоришта, свако са својим јединственим карактером и приступом уметности. Посетиоци града могу уживати у разноврсним представама које задовољавају различите укусе и интересовања.
Пројекат је финансиран из буџета Града Београда. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.