ПРАВОСЛАВНИ ВЕРНИЦИ ДАНАС СЛАВЕ ЂУРЂЕРВДАН: Ове обичаје и веровања ОБАВЕЗНО морате испоштовати
По предању, он је заслужан и за стварање немањићке Србије.
Верници Српске православне цркве данас славе празник светог великомученика Георгија - Ђурђевдан.
Ђурђевдан је једна од најчешћих слава код православних Срба и свехришћански празник који се прославља 6. маја (23. априла по старојулијанском календару), у спомен на једног од девет великомученика и првих страдалника за хришћанску веру.
МИСТЕРИОЗНА БОЛЕСТ ДЕЦЕ СТИГЛА У СРБИЈУ? Хоспитализован дечак (9) са тешким стањем јетре - испитивања у току
Жена продала крст из Јерусалима због дечака и његовог здравља: "Дотукла ме Фићина слика из болнице, зато се одричем најсветијег"
СУТРА ЈЕ ЈЕДАН ОД НАЈВЕЋИХ ХРИШЋАНСКИХ ПРАЗНИКА: За ово сигурно нисте знали, пред Ђурђевдан обавезно урадите СЛЕДЕЋЕ СТВАРИ
Још средином 19. века записано је да Свети Георгије има веома специфичан и снажан култ код Срба као "ослободилац заробљених, заштитник сиромашних, лекар болесних, борац против царева, победник и великомученик".
По предању, он је заслужан и за стварање немањићке Србије.
Овај празник, који се "наслонио" на prethrišćansku митологију и старог српско божанство плодности Јарило, везан је за здравље укућана, удају и женидбу младих, плодност стоке и добре усеве.
Ђурђевдан се у народу сматра за границу између зиме и лета. За њега се вежу бројни народни обичаји, који се поприлично разликују зависно од краја у коме се празник обележава.
Оно што је јединствено је "Ђурђевдански уранак" - плетење венаца од биља, умивање биљем, купање на реци...
У многим крајевима обичај је и да увече уочи Ђурђевдана или на сам дан али пре зоре, неко од укућана накида зелених гранчица у најближој шуми и њима окити врата и прозоре на кући и осталим зградама, и капије.
То се чини да би година и дом били берићетни, "да буде здравља, плода и рода у дому, пољу, тору и обору".
Такође, оплету се венчићи од "ђурђевског цвећа": ђурђевка, млечике и другог, и њиме се оките улазна врата на дворишту и кући. Ти венци стоје изнад врата читаву годину, до следећег Ђурђевдана.
Многи праве крстове од лесковог прућа и стављају их по њивама, баштама и зградама - "да би се сачували од града".
Уочи Ђурђевдана, домаћица спушта у посуду пуну воде разно пролећно биље, а онда одмах спушта: дрен, па за њим здравац, и на крају грабеж и црвено јаје, чуваркућу која је остала од Ускрса, па се то затим стави под ружу у башти да преноћи.
Велику важност има и купање на реци, пре сунца (понекад се у реку бацају венци од разног цвећа, или се сипа млеко). Да би били здрави и јаки, људи су се китили цвећем и биљем, опасивали се врбовим и дреновим прућем.
Народ на Ђурђевдан, рано пре зоре, одлази у природу заједнички на "Ђурђевдански уранак", на неко згодно место у шуми које се изабере, на пропланку или поред реке. За ово се припреми јело и пиће, обавезно се припреми јагње на ражњу а они који су за то задужени, оду много раније на заказано место и отпочну са припремама тако да се ражањ већ увелико окреће кад остали дођу. Песма, игра и весеље трају често и до подне.
Пошто се овим празником испраћа зима и дочекује пролеће, а до тада није ваљало спавати под отвореним небом, овај празник је и "дан окупљања хајдука". Такозвани хајдучки састанак, када би почели да се окупљају одметници да би заподенули борбу против Турака, или једноставно пљачкали имућне трговце и сељаке.
На ђурђевданским уранцима се млади опасују врбовим прућем "да буду напредни као врба", ките здравцем "да буду здрави као здравац", копривом "да коприва опече болести са њим", и селеном "да им душа мирише као селен".
На Ђурђевдан не ваља спавати, "да не би болела глава", а ако је неко спавао "онда на Марковдан да спава на том истом месту".
Ђурђевдан је најчешћа слава код Рома, а на тај дан јагњетина је обавезни део празничне трпезе.
Осим Ђурђевдана, овом светитељу православни хришћани чине помен и 16. новембра - на Ђурђиц, дан преноса моштију у цркву у Лидији, Георгијевом родном месту. На иконама за тај празник светац није на коњу већ стоји на земљи.
Ђурђевдан је данас хришћанска светковина, али и даље је свеца у неким крајевима снажно везан магијски ритуал. Постоји обичај да се тог дана жртвује јагње које се намењује Светом Ђорђу. Крвљу која се том приликом прикупљала некада су се исцртавали крстићи на челу, образима, бради и грудима укућана, па су се потом спирали "неначетом" водом са извора.
Веровало се да овај ритуал има невероватну заштитну моћ и да целе године штити од враџбина и урока.
Ђурђевдан је некима "идеалан" за извођење ритуала којима се скидају чини, тера црна магије и отклањају уроци набачени током претходних пет месеци. У ту сврху, казује Магијски календар за срећне дане", најчешће се изводи "ритуално умивање": око посуде у којој се фарбало прво ускршње јаје (црвено, наравно), обмотају се стручци кукурека, омана и љошћана, а потом се у њу наспе вода и остави да преноћи на кућном прагу или поред неке биљке, тако да се зором у њу слије и роса.