ПРАВОСЛАВНИ ВЕРНИЦИ ДАНАС СЛАВЕ ИВАЊДАН: Обичаји важе и за момке и за девојке - обавезно их ИСПОШТУЈТЕ! (ФОТО/ВИДЕО)
На дан овог великог свеца практикују се и различити обичаји.
Православни верници славе данас Ивањдан, као спомен на пророка Јована Претечу и Крститеља, који је најавио Христов долазак.
СВАКА МУКА БИЋЕ ОЛАКШАНА И ЖЕЉА ИСПУЊЕНА: Славимо велику свету мученицу, жене и девојке би требало ОБАВЕЗНО да ураде једну ствар!
ДАНАС СЛАВИМО ВЕЛИКОГ СВЕЦА: Верује се да је ОСЛОБАЂАО људе БОЛЕСТИ и других МУКА!
ДАНАС СЛАВИМО ДВА ВЕЛИКА ХРИШЋАНСКА СВЕЦА! Ако имате проблем поделите га са неким на овај дан и решиће се!
Јован се назива Крститељем, јер је у реци Јордан крстио Господа Исуса Христа, као и Претечом, јер је најављивао долазак Христов и позивао људе на покајање. Црква више инсистира на покајању ради вечног живота, али народ се радије бави овоземаљсклим "животним питањима" - здравља, пријатељства и, последње али не и задње - љубави.
На дан овог великог свеца практикују се и различити обичаји. Један од њих је и плетење венчића од пољског биља и цвећа, којим се ките капије. Венчићи се чувају до наредног Ивањдана, а биље се користи и у исхрани због благотворног утицаја. Венцима од ивањског цвећа показује се да је природа у развоју дошла до своје највише тачке - средине лета и да се тиме "овенчала".
У предвечерје тога дана, у многим словенским крајевима палиле су се по брдима ивањске ватре око којих се играло и певало. У Тимочкој крајини, чим сване Ивањдан, људи одлазе на ливаду и заривају главу у росну траву да би обезбедили добро здравље током целе године.
Али можда и "најпоштованији" део обичаја упражњавале су девојке, а можда то и данас чине. Како то записује Драгомир Антонић у књизи "Обичајник код Срба", на Ивањдан девојке од пољских трава исплету венчиће, пропусте их кроз недра бујна, па кроз њих "проглеђују" сеоске момке. Веле да момак мора "полудети" за оном која кроз тај венац буде прогледала.
Девојке гатају и да ли ће се те године удати и ко им је суђеник. Понегде на тај дан удаваче ставе у лонац мало земље и посеју неколико зрна пшенице, па на Петровдан гледају како је клијало. Ако су клице пшеничне савијене као прстен девојке се надају прстеновању.
Постоји и веровање да се на тај дан може видети лик будућег брачног партнера – суђеника. Наиме у последњи залогај доручка треба хукнути и сачувати га до вечери, а онда заједно са огледалцем и мало ивера ставити под јастук да би се у сну појавио лик.
Црквене књиге
Јован Крститељ је светитељ рођен је од старијих родитеља - оца, свештеника Захарија и мајке Јелисавете, Богородичине рођаке. Када је Јелисавета остала трудна, Захарије је занемео. Када се родио Претеча, од његовог оца Захарија је затражено да на плочици напише име детета и када је он написао синовљево име, истог часа је проговорио.
Богомоље СПЦ широм региона посвећене су овом празнику
Празник посвећен рођењу Светог Јована Крститеља изузетно је поштован међу верницима Српске православне цркве.
Верни народ се одувек окупљао око свог заштитника и није необичан податак да је доста храмова и цркви посвећено овом дану.
Најбољи пример претходно реченог, јесте и стара црква Рождества светог Јована Крститеља (Ивањданска црква) - преостала православна богомоља у селу Горње Храсно, једином српском селу у целој општини Неум.
Црква будући да је минирана једном у току протеклог рата, а једном после рата, и данас служи за богослужења, само се обреди врше испред цркве.