ПРАВОСЛАВНИ ВЕРНИЦИ СЛАВЕ ВАРИНДАН! Према веровању, данас морате посејати жито како би вам година била берићетна
Света Варвара, позната и као Света Барбара, хришћанска је мученица и светитељка
Данас празнујемо Вариндан, дан свете Варваре, хришћанске мученице и светитељке. Сваког 17. децембра кува се традиционална "варица", сеје божићна пшеница, поштују се одређени обичаји, а постоје и посебна веровања.
ОВО ЈЕ ЦЕЛА СРБИЈА ЧЕКАЛА! Српски професор прогнозира крај корона вируса - открио ТАЧАН ДАТУМ
СМРТОНОСНИЈИ ОД КОРОНЕ: Доктор Ристић упозорио да многи Срби праве ову грешку, уместо да одмах оду код лекара
У ОВОМ СЕЛУ У СРБИЈИ ЈОШ УВЕК НИЈЕ ЗАБЕЛЕЖЕН НИЈЕДАН СЛУЧАЈ КОВИДА 19! Мештани: "Чули смо за корону..."
Света Варвара, позната и као Света Барбара, хришћанска је мученица и светитељка. Православна црква прославља је 17. децембра, а сматра се заштитницом рудара, земљорадника, зидара, кувара, тесара…
Обичај налаже да се сваког 17. децембра у плитке тањириће или саксије сеје жито које ће да озелени до Божића. Ако је жито бујно, година ће бити родна и добра. Стога ово жито лепо негујте како би вам година била благородна. Осим сејања жита, сутра обавезно кувајте жито за ручак или за десерт.
Постоји народни обичај да се уочи Свете Варваре кува жито - варица и увече остави да уври поред ватре у лонцу, па се сутра на Варварин дан гледа са које је стране наврило, верује се да са те стране у пољу треба сејати пшеницу, ако се жели добар род. Варено жито се једе у кући, њим се посипа место где се узима вода за пиће, а меша се и са соли, па се даје стоци.
У Срба је народна година, као и црквена данас, почињала 1. септембра, пошто се побере летина, па је зато Варварин дан био први дан у овој години. У неким крајевима Србије обичај је и да се на данашњи дан потопе зрна пшенице у воду да проклијају па се на Божић изнесу да се види колико је порасла пшеница. У новија времена, зрна пшенице се натопе и ставе на тањирић или у чинијицу па кад пшеница порасте изнесе се на божићну трпезу.
Света Варвара живела је у 3. веку, у време римског цара Максимилијана. Отац јој је био по имену Диоскор. Био је многобожац и врло строго је васпитавао своју кћер. Али једном приликом, када је хтео да зида купатило, он заповеди да се направе два прозора, а Варвара је затражила три, за Оца, Сина и Светога Духа. Када је ово чуо, њен отац је био саблажњен што му је кћерка хришћанка. Одвукао ју је код старешине области, где девојка храбро призна да је хришћанске вере и да се никада неће поклонити идолима.
Због таквих њених речи, ставише је на муке, најпре је истукоше, палили су јој ребра и груди, а на крају су је свукли до гола и тако градом провели. Сам отац Диоскор је својој кћери одсекао главу. Тако се ова млада девојка жртвовала за Христа, а њеног оца је стигла заслужена казна - једном га је погодио гром и скончао је у мукама. На икони се св. Варвара представља у обичном тадашњем женском оделу са крстом и митром у руци, а њене чудотворне мошти чувају се у Кијеву. Прослављена у Царству Христовоме, она се много пута јављала до дана данашњега, понекад сама, понекад у пратњи Пресвете Богородице.