ПРЕМИНУО СРПСКИ ВИТЕЗ И ХЕРОЈ СА КОШАРА: Борио се као ЛАВ против албанских терориста бранећи свету српску земљу!
Као официр херојске 125. моторизоване бригаде био је учесник Битке за Кошаре
Мајор у пензији Александар Ћирић "Ћира" из Крушевца преминуо је у недељу у 54. години живота на ВМА у Београду, после краће и тешке болести. Он је био на бранику отаџбине 1999. године. Александар Ћирић је рођен 1970. године у Косовској Митровици.
ЛЕЖАО МРТАВ У СТАНУ СКОРО ЧЕТИРИ ГОДИНЕ! Ево ко је био Србин Бранислав - најусамљенији човек у Шведској
"ПИТАЛА САМ ГА ДА ЛИ ЗНА ДА МИ ЈЕ УБИО СИНА..." Потресне речи мајке убијеног дечака у "Рибникару": Имам обичај да отворим клавир и замислим га
МАЈКА И ЧЕТВОРО ДЕЦЕ СА СРПСКИМ ДРЖАВЉАНСТВОМ СПАШЕНИ! Успешно стигли из Појаса Газе у Србију
После основне и средње школе у родном месту, прво је завршио Школу резервних официра пешадије у Билећи, а потом 1991. године и Војну академију Копнене војске у Сарајеву. У професионалној служби у Војсци Србије био је све до пензионисања у мају ове године.
Као официр херојске 125. моторизоване бригаде Ћирић је био учесник Битке за Кошаре, током НАТО агресије 1999. године, у којој је и рањен. Претходно је био и учесник оружаних сукоба у Словенији и Хрватској. За ратне и војне заслуге одликован је Медаљом за заслуге и Војним спомен-медаљама. Последње скоро две и по деценије живео је у Крушевцу.
Сахрана пензионисаног мајора Александра Ћирића биће обављена у среду, у 14 часова, на Новом гробљу у Крушевцу. На вечни починак испратиће га родбина и пријатељи, али и његови другови са ратишта.
Ивица Лазић, његов ратни друг, написао му је потресно писмо којим се опрашта од свог Ћире:
- Утихнуо је један громки глас, глас који нас је водио напред без страха шта нас чека иза угла. То је био глас једног: сина, супруга, оца, брата, кума, друга и пријатеља.
- У теби смо видели једну људску громаду која је чврсто стајала пред нама као оличење племенитости и доброте. Свима си био узор и увек си владао ситуацијом. Био си војничина, учествовао у рату у Хрватској и Словенији, а касније и на Косову и Метохији и том приликом у бици за Кошаре био рањен. Што показују и одликовања која си добио!
- О томе ниси говорио! О свему овоме мало људи зна. Знају само они са којима си био раме уз раме док се пуцало. Уста су ти увек била пуна члановима своје породице! Поносио си се и хвалио успесима и несташлуцима деце. Бринуо за супругу и родитеље као и за брата и његове. Али никада ниси заборавио на нас остале. И најбољи си био у улози оца, где си нам оставио домаћи задатак.
- Са тобом смо се смејали и кад нам није било до смеха. На послу смо испијали кафу у огромним количинама, радећи прековремено. Када бисмо дошли кући на време, деца би се радовала мислећи да су нас пустили раније. Сваки тренутак са тобом био је добро искоришћено време. Изгубио си само једну битку, битку у којој нема победника. А у нашим срцима остала је велика празника која не може ни са чим да се попуни."
У његовом родном граду постављени су и билборди са његовим ликом.