ПСИХИЈАТРИ И ДЕЛИРИЈУМ УСРЕД КОРОНЕ: Наша докторка о самоубиству пацијента у КБЦ "Драгиша Мишовић"
Овом синдрому посебно су склоне старије особе, дементна лица, као и пацијенти са претходним можданим оштећењем
Јавност је недавно потресла информација да је пацијент (75) скоком са прозора у КБЦ "Др Драгиша Мишовић" окончао себи живот. Према речима заменика директора ове установе др Предрага Савића, човек претходно није имао психијатријских проблема, али је у болници присуствовао потресним сценама и гледао када особа из кревета до његовог умире од последица корона вируса.
ОЧЕКУЈУ НАС РИГОРОЗНЕ МЕРЕ: Откривено шта Кризни штаб предлаже Влади Србије
ДОКТОР ТИОДОРОВИЋ ИЗНЕО ЦРНЕ СЛУТЊЕ: 400.000 разлога за страх од короне, а од Светог Николе ужас
"КАКАВ ЈЕ ТО ВИРУС КАД..." ОГЛАСИО СЕ ПОЗНАТИ СРПСКИ ЕПИДЕМИОЛОГ: Ово о корони нисте знали!
На питања колико је страшно и трауматично искуство ковид болнице, какав панични страх обузме људе да почине самоубиство скоком са прозора и како лекари могу да се носе са овако страшним догађајима који се дешавају претходних месеци, одговарала је доцент доктор Ивана Сташевић Карличић, в. д. директора Клинике за психијатријске болести "Др Лаза Лазаревић".
Страх до нивоа панике се у ковид болницама јавља врло често и то у тренуцима врло отежаног или онемогућеног дисања. То је реакција на директну, непосредну животну угроженост, каже др Сташевић Карличић.
Може да га изазове свака тежа болест
- Најчешћи узрок самоубиства у непсихијатирјским болницама је делиријум, који се углавном и јавља код особа које никада нису нити ће у будућности боловати од психијатријских поремећаја. То је синдром који настаје нагло, услед оштећења психичких функција изазваног различитим телесним поремећајима, а може се јавити и као нежељено дејство примене одређених лекова. Практично свака тежа телесна болест може изазвати делиријум, а посебно су му склоне старије особе, дементна лица, као и пацијенти са претходним можданим оштећењем - каже наша докторка.
У условима ковид болница ово се често дешава, будући да пацијенти пате од вирусне инфекције са пратећом системском реакцијом и компликацијама.
- У стању делиријума особа је конфузна и дезоријентисана, што може да доведе до падова са висине и других видова повређивања, а чести су и психотични симптоми у виду идеја и халуцинација које су праћене интензивним страхом и тада су могућа бекства из болнице, агресивно понашање према другима, као и самобуство, што заправо представља "одбрану" пацијената који имају утисак да су угрожени - каже в. д. директора Клинике за психијатријске болести "Др Лаза Лазаревић".
Коме се обратити за помоћ?
Број 011/7777-000 је СОС телефон који ради 24 сата, а на који се јављају стручњаци за спречавање самоубиства - лекари Клинике за психијатријске болести "Др Лаза Лазаревић". Служба ургентне психијатрије прима пацијенте 24 сата без заказивања, без књижице и без плаћања, а Центар за ментално здравље од 9 до 18 прима без заказивања.
Уколико вам је потребна помоћ, сваког дана можете позвати и волонтере Центра "Срце" од 17 до 23 часа на број телефона 0800-300-303 или им се обратити мејлом на vanja@centarsrce.org.
Све то није нешто што се дешава особама са већ постојећим проблемом, већ се може десити било коме од нас, објашњава докторка.
- Могуће је да пацијент са већ присутном психијатријском болешћу изврши самоубиство, али се то у условима соматских болница и јединица интензивне неге изузетно ретко дешава. Управо супротно, случајеви самоубиства у овим болницама су скоро по правилу последица нагло насталих измена у менталном стању пацијента, које не представљају психијатријски поремећај у ужем смислу те речи, већ долази до појаве различите психијатријске симптоматологије због дејства телесне болести на мождане процесе - истиче докторка.
Траума и за сваког медицинског радника
Здравствени радници би требало увек да имају на уму ову компликацију и да реагују одмах, чим примате било какве промене у понашању пацијената. У том случају је потребно вербално смирити пацијента, позвати психијатра у консултацију и применити одговарајућу симптоматску терапију.
- Губитак пацијента свакако представља трауму за сваког медицинског радника, нарочито уколико је он неочекиван. Важно је да и здравствени радници имају организовон систем психолошке и психијатријске подршке како би добили одговарајућу саветодавну и терапијску помоћ у случају било ког професионалног стресног догађаја ћије последице превазилазе њихове одбрамбене капацитете - упозорава др Ивана Сташевић Карличић.