РАМЕ УЗ РАМЕ СА ВЕЛИКАНИМА ЕПИДЕМИОЛОГИЈЕ! Живот др Тиодоровића: Рекли су стиже 30 нових вируса!

Живот проф. др Бранислава Тиодоровића, епидемиолога и члана Кризног штаба за борбу против корона, који се, испоставило се, даје најбоље прогнозе у вези са понашањем овог вируса, дели се на период пре и после боравка у Институту Пастер у Паризу, где је, био на специјализији, а и на чије научне скупове, конгресе и конференције је редован члан.

Последњи такав скуп, којем је присуствовао један од наших најбољих епидемиолога, био је у мају 2008. године, и управо са те научне Конференције о заразним болестима у свету, стручњаци су наговестили опасност од епидемија и пандемија од вируса и бактерија у свету, каква је ова коју сада живимо због COVID-a 19.

Оснивач Луј Пастер из истоименог Института који носи име по њему, истраживао је и открио вакцине против колере, дифтерије, куге, беснила, жуте грознице, туберкулозе и антракса.

На једној од фотографија са тог Института, раме уз раме је наш проф. Тиодоровић са великанима вирусологије и епидемијеологије - Лик Монтањеом, Робертом Галом и Антониом Фаучијем.

Лик Монтање је француски вирусолог, добитник Нобелове награде за физиологију и медицину 2008. године, а који је 1983. године изоловао ХИВ вирус. Роберт Гало је његов ривал. Наиме, овај Американац је ХИВ вирус открио и о њему рад објавио само годину дана касније, па и данас постоје спорења око тога ко је изоловао овај вирус.

А, Фаучи... Главни је амерички епидемиолог и директор Националног института за алергије и инфективне болести у САД. Ових дана од њега и те како долазе изјаве у вези са короном, а она која улива наду, и која је најзначајнија а тиче се борбе против ове пошасти, јесте да би вакцина против COVID-a 19, коју развија овај институт, у новембру требало да добије дозволу.

У друштву ових имена, последњи пут у мају пре две године, био је проф. Тиодоровић. Раније је у Институту Пастер био на усавршавању од 1986. до 1988. године, а у наредним годинама и на студијским боравцима до недавно.

-  Слика је са научне Конференције о заразним болестима у свету, која је одржана у мају 2008. године у Институту Пастер у Паризу. На њој су Лик Монтање, Роберт Гало и Ентони Фаучи. Моја маленкост је иза њих лево. Тај велики скуп је наговестио надолазећу опасност епидемија и пандемија у свету, међу којима посебно оних које су узроковане вирусима. Учесници су били са свих континената - рекао је проф. др Бранислав Тиодоровић и додао:

- Тамо сам радио и на дисертацији. Морам да кажем да се цео мој научни и стручни живот дели на период усавршавања у Пастеру и после. Третирали су ме изузетно. Сматрали су да сам ја њихов стажер од првог боравка, па сам сваке године добијао по неколико пута позиве за такозване стручне боравке, али и за конгресе и конференције које су држали. То ми је давало давало директан увид у све оно што је тог тренутка најактуелније у области заразних болести, у дијагностици, па чак и у терапији,  али пре свега у дијагностици.

Драгоцено искуство и школа из Пастера, довело је до тога да Тиодоровић организује у Србији први едукативни скуп и континуирану едукацију за болничке, однсно интрахоспиталне инфекције.

-  Када сам завршио у Паризу, у Пастеровом инстутуту едуакцију, почео сам да применујем код нас све везано за болничке инфекције. Тај први велики скуп о њима организовао сам на Медицинском факултету у Нишу. Били су учесници стручњаци за ту област са ВМА, медицинских факултета у Београду, Новом Саду  и велики број епдиемиолога и микробиолога у Србији. Касније сам по позиву био ангажован на едукацији на медицинским факултетима у Београду и Новом Саду, и у Клиничком центру Србије - прича проф. др Тиодоровић.

Вратимо се на мај 2008. године. На то колико му је боравак у Пастеру значио, открива нам све "пикантерије" које се на стручним скуповима у Паризу могу чути од имена светске епидемиологије и вирусологије.

- На сваком од тих скупова који су организовали, а било је то сваке године, правили су пресек шта нам прети и од бактерија и од вирусних инфекција. Непроцењива је вредност бити на таквом скупу, добити документацију у вези са свим тим, учествововати у дискусији и добити врхунске информације важне за тај тренутак. Јер, на њима увек учествује Центар за заразне болесни из Атланте, стручњаци из центра у Немачкој, Аустралији, Јапану, Кини, целе Европе, и што је битно и из Азије и Африке - рекао је Тиодоровић и наставио:

- Добије се преглед могућих ризика. На пример, чујете да постоји ХИВ 3. Ми знамо за ХиВ 1 и ХиВ 2. Онда се запањите, јер нико ХиВ 3 није ни у радовима поменуо, а на скупу то чујете од директора Пастера у Сенегалу. Он је уочио да постоји као могућност преношења од човеколиких мајмуна, шимпанзе и гориле, на људе. Све су то егзотичне али феноменалне ствари. Ово сада причам са историјске дистанце.

- А, овај скуп 2008. године је значај јер је тада најављено да можемо очекувати низ вируса, и ту се први пут помиње 30 вируса, који имају потенцијал да изазову епидемију. Неки пре, неки касније, када се склопи мозаик услова ризика да могу да изазову пандемију. Та конференција је била посебно важна не само због Монтањеа. Него, био је и његов главни конкурент - Роберт Гало, који ј јурио сиду, али је закаснио. Монтање је то први објавио у научном часопису, а рачуна се увек да је први онај ко је први објавио и прошао рецензију - објашњава проф. др Тиодоровић.

Ентони Фаучи, као што горе поменусмо, најавио да би вакцина њиховог Института против короне, у новембру могла да добије дозволу за употребу. Бранислав Тиодоровић каже да нема разлога за сумњу у његове речи.

- То је озбиљан човек, озбиљан екперт. Он је лепо рекао када буде вакцина готова, моћи ће се апликује, али никако није рекао да ће широко да се примењује, све док не прође све нивое.  Америка има најстрожију Агенцију за лекове, и када она нешто региструје, знајте да почива на научним и стручним доказима. Када је они региструју, можете бити сигурни да је та вакцина океј, и да се може примењивати. Та организација без обзира на то што је државна, не слуша ни председника. Њима нико никада није нашао неку рупу у одлуци, чак ни антувакциналисти.  Зато је и сам Фаучи рекао да мора комплетно да прође све и да се региструје, па тек онда да се проба - објашњава он.

Додаје да би било лепо да вакцину против ковида и ми имамо у новемрбу, међутим, најреалније је да се то догоди следеће године. С тим у вези, осврнуо се и на друге који трагају за њом.

- Нико не помиње Русе. Они су већ пробали вакцину на добровољцима. Кинези су већ на неким својим добровољцима пробали. Знамо и да је научница са Оксфорда, која ради на вакцини, пробала на себи и својој ћерки. То је у науци познато да се научници жртвују да нешто пробају на себи, да им не би причали а зашто нису - каже проф. др Тиодровић.

Др Тиодровић следећег месеца пуни 71 годину. Био је директор Института за јавно здравље у Нишу. Редовни је професор Медицинког факултета у Нишу од 2001. године, а био је и шеф Катедре Инфектологије и епидемиологије у тој установи. По позиву је професор предавач на медицинским факултетима у Београду и Новом Саду.

Напамет зна колико је радова и књига објавио, где се све усавршавао, у којим је радним групама и комисијама учествовао, али никако не и број епидемија у којима се борио за људске животе. Јер, како каже, много их је: 

-  Тај број је стварно велики. Најзначајније су, сигурно, ове две пандемије - вируса грипа и ова у којој сада учествујем преко Кризног штаба и директно на терену. Да вам кажем, ја директно боравим на терену. Био сам претходно у Врању, па у Топлици, па у Зајечару пре пар дана, ићи ћу и у Бујановац. Сматрам да онај ко прати стручно у научно проблематику, мора и на терену да види ситуацију - рекао је др Тиодровић и додао: 

- Међу већим епидемијема, свакако се могу сврстати велика епидемију заразне жутице у Нишу, где је било 1.200 званично потврђених. Сваку од епидемија сезонског грипа сам пропратио, а посебну ону 1978. године... Затим, био сам укључен и у Радној групи поводом претње птичјег грипа,  и урадили смо нешто што је мало земаља у Европи урадило. Ја сам тада искористио боравак у Пастеровом институту  да европском комесару за здравство, иначе Холанђанину, предам наш програм како треба да се супроставимо као Србија евентуалној појави птичјег грипа. Био је изненађен и он, а и Французи. Србија има програм. У том тренутку једва да га је имало 5 земаља Европске уније. 

- Не могу свих епидемија да се сетим, али било је различитих епидемија тровања храном, онда епидемија  хемофилус инфлуенцом Б код деце у вртић у Нишу после које је уведена обавезна вакцинација деце против ове болести, затим епидемија ентероколитиса у Димитровграду, епидемије паротитиса и морбила... Много је велики списак да би набрајали... - рекао је др Тиодровић.

Као и професорова биографија. Горе поменутим запослењима треба додати и да је био и у радним групама за пандемијски грип и за еболу, био је члан Комисије за болничке инфекције Министарства здравља, као и експерт за спољни надзор здравственог система у Републици.

Био је и председник Савезне комисије за заразне болести, председник Комисије за израду новог Закона о заштити становништва од заразних болести Србије, директор Клиничког центра Ниш, продекан Медицинског факултета у Нишу,  председник Удружења епидемиолога Србије...

Осим у Пастеру, усавршавао се и на Војномедицинској академији у Београду, на Медицинском факултету у Ници и на Медицинском факултету у Прагу. Објавио је више од 200 научних радова, што домаћих што страних, аутор је 7 монографија колико и уџебника.

Учествовао је у многим научним пројектима,  члан је у 7 професионалних удружења, и власник више сертификата.

Сада је власник пензионог чека, али је, ако што Србија зна, веома активан у борби против короне.