РАСКРИНКАО ЛАЖИ О КОРОНА ВИРУСУ: Српски научник из Сан Дијега проговорио о теоријама завере које круже интернетом

Креће од тврдње да вирус корона не постоји, па преко вакцина и такозваних кемтрејлса, закључује причом о пројекту "милијарду људи" и истином о свега неколицини људи на свету који су сви редом милионери, а творци скоро свих теорија завера.

Пита анонимна особа на Фејсбуку: како да ја сад верујем у те ваше приче о епидемији, када тај вирус никада није нигде изолован?

Није једина која ово пита, онако победоносно и добрим делом презриво. Ово је тврдња која се могла чути последњих недеља доста пута. Шире се и клипови у којима једна наша жена (психолог по професији) то исто прича и на телевизији (др Јована Стојковић, прим. нов.). Има и пар лекара (на срећу мали број) који исто мисле да вирус није изолован. Да не постоји.

Најтежи део у одговарању на ово питање је изабрати који одговор да се да.

Можемо кратко. Нешто типа: Идите и укуцајте "исолатион сарс-цов-2" у било који претраживач и добићете одмах научне студије о изолацији вируса. Рецимо, студија наведена у референцама под бројем [1], која описује прву изолацију у Кини, и у којој дословно имате поднаслов "Изолација" испод којег је детаљан опис процедуре којом је вирус изолован.

Можемо дати и детаљнији одговор: Вирус је изолован у децембру 2019. у Кини, па затим у УК, Француској, Немачкој, Шпанији, Италији и Америци. Онда је изолован у скоро свим другим земљама на свету до краја маја 2020. Вирус је у истом периоду снимљен електронским микроскопом, и у виду изолованих вирусних честица, и у току инфекције ћелија, и у току репликације, и у току процеса састављања нових виралних честица. Новом вирусу је још 5. јануара 2020. секвенциран геном, а после тога су разлучене структуре његових протеина.

А можда и треба да будемо мало грубљи:

У Србији је неких пола милиона људи примило "синофарм" вакцину. Дотична вакцина се производи тако што се вирус изолује, па се убије, па се убаци у бочицу. Како састављате у својој глави идеју да нико никада није изоловао вирус, када имате око себе толико људи који су дословно примили инјекције са убијеним изолованим вирусом?

Како вас није срамота да кажете нешто што је тако тривијална неистина, нешто што сте могли да проверите и видите да је фактички нетачно за мање од минута? Нешто за шта сте могли да схватите сами да не може бити тачно, да сте само напрегли мозак на тренутак и применили основну логику?

Избор одговора остављам читаоцу.

У биологији постоји много непознаница и нејасноћа. Али постоје и ствари које веома јасно знамо. Знамо шта су то вируси. Знамо како се они преносе, и знамо да наше тело има читаве системе који служе за одбрану против њих. Можемо да пратимо како се вирусна честица понаша када стигне до здраве особе, како улази у ћелије, и како се тамо репликује. Можемо такође да видимо да вируса просто нема у телима људи који нису заражени, без обзира колико били болесни од нечег другог. Вируси имају своје гене, своје понашање, своју биохемију, и разне врсте вируса су једнако различите колико су коњи различити од пингвина. Никакви токсини, отрови, нити било шта слично не може да "произведе вирус" у здравом организму.

Студије кроз које смо све то научили су продукт два века крвавог и тешког научног рада. Произвеле су их генерације стручњака, небројени нобеловци, највећи умови човечанства. И када кажем да је то био "крвав рад", ту реч користим дословно: стотине милиона људи је кроз векове умрло од разних вируса, док су се ти научници и лекари мучили да корак по корак открију шта се догађа, и да болеснима спасу животе (неретко и по цену сопствене смрти).

У току 20. века, велике богиње су убиле три стотине милиона људи. Све до 1960, сваке године је у свету од морбила умирало 600.000 деце (а милиони су остајали глуви или са неуролошким и дисајним поремећајима). За дифтерију нема глобалних података, али само у Америци, само 1920. године, од ове болести је умрло између 13.000 и 15.000 људи.

Свратите до неке старије цркве, са старим гробљем. Замолите попа да вас пусти да погледате крштенице и умрлице од пре сто година. Упоредите сами, колико је људи умирало младо и од чега, колико деце. Погледајте датуме на гробовима из тог периода. Својим очима.

Овога данас више нема пре свега зато што смо научили шта су то вируси. Онда смо сазнали зашто је јако тешко произвести лекове против њих, и нашли смо да можемо да их спречимо помоћу вакцина. Кроз широку вакцинацију, све те смрти и болести су прво нестале, а онда су две генерације касније и заборављене.

И онда дођемо тако данас и до људи који мртви хладни кажу "вируси не постоје".

Што каже народ, лупи и остане жив.

Јасно се сећам једног лета, средином 80-их. Био сам на селу код бабе и деде у Војводини, на пољу, и гледао сам авион како лети преко неба – и иза себе оставља траг. Питао сам мог деду о томе, и он је – земљорадник коме је рат прекинуо основну школу! – полако и стрпљиво објаснио да када авион лети кроз влажан ваздух, та влага се кондензује, и да тако настаје облак малих капљица иза авиона. Такав је био човек, стрпљив, добар са децом и дечјим питањима, и са изненађујућим дубинама.

То је било пре скоро 40 година. Данас преко неба лети много више авиона него тада... И када је ваздух влажан, сви ти летови остављају трагове на небу.

Када сам први пут чуо за причу о кемтрејлсима, пре неких десетак година, могао сам само да се смејем. То ми је тада изгледало као најглупља од свих псеудонаучних теорија на интернету – нешто што нико писмен не би могао да узме озбиљно. Гледајући сада ове што тврде да вируси не постоје, или људе који мисле да је Земља равна, дође ми да плачем колико сам био наиван.

Кажу ми сада, прскају нас сарином! Нервним отровом! Ужас!

Кажем ја њима, с обзиром на то да је сарин безбојан, безмирисан, безукусан гас, све и када би га неко прскао, не би се то видело као траг на небу.

Они се збуне, па онда промене колосек: па добро, не знам чиме нас прскају, али ето, прскају нечим, трују нас, ужас! Погледај све те трагове по небу!

Као и са изолацијом вируса, овде постоји много одговора који се могу дати.

Можемо, као мисаони експеримент, размислити шта би било да неко стварно прска неким отровом из ваздуха? Неки тешки метал, или неки неуротоксин, или практично било шта отровно?

Па, прво би помрле све жабе, па затим све рибе. Неко време након што Дунав и Сава постану прекривени слојем мртвих риба које су исплутале на површину, почеле би да одумиру птице и да се разболевају бебе. Онда би све бебе у Србији помрле, док би мала деца почела да се разболевају масовно. И тек негде у том тренутку би први одрасли људи почели да добијају симптоме.

Јер, на крају крајева, из основне токсикологије знамо да "доза чини отров". Ово је принцип који је познат још од средњег века, и који у модерној науци остаје у виду такозване дозно-зависне релације – фармаколошке и математичке једначине која одређује отровност нечега на основу унесене количине. Свака ствар (чак и чиста вода) постаје отров ако је унесена доза довољно висока.

А опасна и смртоносна доза зависе од концентрације у телу: што је мање тело, и што то тело боље апсорбује отров, то раније умире. Потребно је много мање отрова да се убије беба (или мала животиња) него одрасли човек. А ако прскају, онда смо сви изложени истој дози из ваздуха. И пре болести код старих и одраслих, имали бисмо смрт беба и деце.

Ако је токсикологија претешка и превелика реч, можемо питати те људе одакле место за сав тај отров у авиону? Погледајте кроз двоглед, колики је авион, а колики траг остаје иза њега. Можете да израчунате колико запремине треба да би настао такав траг иза авиона. Авион који је од носа до репа пун течности би могао да остави једну кратку, танку цртицу на небу пре него што би се испразнио. Морао би да за собом вуче десетак огромних танкера и да из њих црпи залихе да би оставио линију од хоризонта до хоризонта.

Можемо их питати где би пало нешто што је избачено из авиона на десет километара висине? Свакако не у Србији; већ негде у Чешкој или Пољској. Ако неко жели да прска Србију, мора да прска изнад Средоземног мора, или изнад Сахаре, да би то пало на тло у нашим крајевима.

Можемо уздахнути и питати их да ли они заиста траже отрове са неба у држави у којој свашта цури у воду коју пијемо из дивљих депонија, док термоелектране сагоревају лигнит и у то исто наше небо (са површине земље, дакле у обрнутом правцу) избацују отрове које не морамо да измишљамо.

Или их можемо опет питати како их није срамота да, као одрасли људи, верују у такве бајке?