РЕШЕНА МИСТЕРИЈА: Ево зашто број ЗАРАЖЕНИХ ДРАСТИЧНО РАСТЕ, а број УМРЛИХ ОПАДА
Стање са корона вирусом је из дана у дан све алармантније.
У земљама које су синоним за корона хорор - Италији, Шпанији и Француској - инфицираних је дневно десетине хиљада, али умире далеко мање људи него у првом таласу. И Србија, која у трећем таласу обара рекорд по броју заражених, има далеко мање умрлих него у јулу.
УВЕДЕНИ НОВИ ТЕСТОВИ У СРБИЈИ! Резултати стижу у РЕКОРДНОМ РОКУ: Ево за колико можете да сазнате да ли имате корону
КАКО ЈЕ У СРБИЈИ ДОШЛО ДО "ЕКСПЛОЗИЈЕ" КОРОНЕ? Од јуче се ређају црни рекорди, струка тврди да је ово тек почетак
КОРОНА ПРЕСЕК ПО ГРАДОВИМА: Београд и даље први на црној листи, Крагујевац "уступио" место овом граду
Иако скоро све европске државе, па и Србија, у новом таласу короне сваког дана бележе црне рекорде по броју заражених, приметно је да је у онима које нису могле да преброје жртве број умрлих на дневном нивоу знатно мањи него у почетку епидемије. Стручњаци кажу да је више разлога за ову повољнију статистику, а између осталог као битне факторе истичу нове терапијске методе, клиничко искуство, бржу дијагностику, раније јављање пацијената установама, али и то што су новозаражени великим делом у млађој старосној групи.
Препуне мртвачнице
Ипак, они истичу да се ова статистика врло лако може погоршати за две до три недеље јер смртност обично касни за порастом заражених. А и то великим делом зависи од нас самих. Према графиконима са сајта СЗО, приметно је да је у другом таласу знатно већи број заражених, али је смртност неупоредиво мања него када је дошла у Европу. Већина европских земаља је сада у другом таласу, док је Србија ушла у трећи јер је код нас други, најјачи талас био у јулу и тада је највише пацијената и умирало. У Италији је, примера ради, према подацима СЗО, највећи број заражених у првом таласу забележен 22. марта - 6.557. Међутим, још сви памте језиве сцене војног ковоја који одвози преминуле, као и пуне мртвачнице јер је само шест дана касније била рекордна 971 жртва. Најгори дан по броју заражених забележен је јуче - 15.199, док је рекорд по умирању у другом таласу 127 жртава.
Смртни исходи ће се видети за две-три недеље
Епидемиолог Предраг Кон, говорећи о ризику прослављања слава, упозорио је да ће се смртни исходи видети тек за две три недеље.
- Кад је реч о славама, повећање оболелих биће, то је извесно, а смртни исходи виде се тек накнадно, ово што се сад догађа видеће се за две три недеље - рекао је Др Кон.
Шпанија, која је управо прошла милион заражених досад, рекорд по дневном броју инфицираних оборила је у другом таласу - 16.509, али по броју жртава још 30. марта, када их је било 888, што је далеко више од највећег броја у другом таласу - 130, који је регистрован 30. септембра. Иако је Француска дневно бележила у другом таласу више од 32.000 заражених, највише умрлих било је 21. октобра - 261 пацијент, док је у првом таласу, са максимум од 7.500 заражених, дневном умирало и више од 2.000 људи.
У Црној Гори и Хрватској расте број мртвих
Иако већина земаља до сада бележи мању смртност него у првом таласу, има их изузетака. Црна Гора је максималан број новозаражених у првом таласу имала 3. априла - 37, а другом 13. октобра - 462. Међутим, док у првом таласу нису имали жетава или су имали по једну, у другом је 12. октобра деветоро умрло. У Хрватској је у марту највише било 96 заражених, да би 17. октобра било 1.131. Што се преминулих тиче, у априлу их је било максимум осам на дневном нивоу, а 20. октобра чак 11.
Србија такође бележи рекорде по броју заражених. У среду је регистровано чак 512 новооболелих, што је највећи број од почетка епидемије, а била је једна жртва. Од 6.715 тестираних јуче је 416 било позитивно. На респираторима су 24 пацијента.
Клиничка слика
Др Марија Здравковић, директорка КБЦ Бежанијска коса, каже да је за овакву статистику заслужна комбинација фактора.
- Људи су почели да раде на личној изградњи имунитета, па много више нас сада пије витамин Ц, Д, цинк... Вероватно се више и спроводе мере заштите, па се уноси мања количина вируса што утиче на тежину клиничке слике. Осим тога, људи се раније јављају лекару, не чека се више од 10 дана да се болест разбесни, па раније и добију терапију - истиче Др Здравковић и додаје да се данас корона брже дијагностикује.
Систем стекао искуство
С тим је сагласан и проф. др Жарко Ранковић, инфектолог који каже да је један од битних разлога и то што је здравствени систем стекао искуство у лечењу најтежих пацијената.
- Такође је јако битна ствар што сада имамо највише оболелих у старносној групи између 20 и 40 година, а смртност је, познато је, највећа код старијих људи. Срећом, они су много одговорнији и боље се штите.
- Важно је да чувамо особе старије од 65 година и хроничне пацијенте, али исто тако је важно да се сви придржавамо мера, јер нико не зна како ће његов организам реаговати. Не треба заборавити да смо имали и младе људе у одличној физичкој форми који су умирали.