ОВУ СТАКЛЕНУ ВАЗУ КАО ДА НИКО НЕ МОЖЕ ДА РАЗБИЈЕ: Стара је 18 векова, а налази се у музеју у једном граду у Србији (ФОТО)
Познат по јединственој поставци посвећеној Титовој републици, Народни музеј у Ужицу међу својим зидовима крије и многа друга изузетно вредна историјска али и археолошка сведочанства.
У некада запуштеном трезору бивше Народне банке Краљевине Југославије пре десет година отворен је и Лапидаријум античких споменика, а експонати припадају периоду од друге половине II до прве половине ИВ века.
КОНАЧНО РЕШЕНА МИСТЕРИЈА: Огласио се идејни творац НЕОБИЧНЕ скулптуре, настала је сасвим СЛУЧАЈНО а ево коме је намењена! (ФОТО)
ХОЋЕМО ЛИ НОВУ ГОДИНУ САЧЕКАТИ ЗАЈЕДНО ИЛИ ПОД ОШТРИМ КОРОНА МЕРАМА? Како ће се најлуђа ноћ организовати по градовима
"ОМИКРОН СОЈ ЈЕ У СРБИЈИ!" Хитно се огласио министар Лончар
- У Лапидријуму су изложена 23 надгробна споменика, жртвеници, слободне фигуре лавова, коринтски капел и фрагменти античких стубова. Споменици потичу са територије општина Златиборског округа, Косјерића, Пожеге, Нове Вароши, Пријепоља и града Ужица. У античком периоду територија на којој су нађени ови антички споменици улазила је у границе источне провинције Далмације - изјавила је Марина Котарац археолог Народног музеја у Ужицу.
Римљани су на поднебље данашње Западне Србије стизали као освајачи, и за своје пребивалиште бирали су територију на доброј позицији са које су могли да посматрају долазак непријатељске војске. Археолошка истраживања нарочито су била плодоносна на територији данашње Пожеге где је према одређеним налазима био смештен војни логор. Ништа мање важна нису археолошка налазишта у селима Златиборског округа.
- Освајачка војска за собом је остављала жртвене споменике посвећене божанствима. Жртвеници из Ужица и Радоиње, код Нове Вароши, посвећени су богу Јупитеру, а жртвеници из Јежевице код Пожеге и Биоске код Ужица богу Митри. Лавови нису били декоративног карактера већ су такође имали велики религиозни значај, подизани при храмовима - истакла је Котарац.
Изложене стеле, камене надгробне плоче богато су украшене религијским садржајем. Затим три надгробна споменика у облику коцке. Ципуси, монолитни надгробни споменици, пронађени су у ширем региону Ужица и богато су украшени биљном орнаментиком (винова лоза) и људским главама, од којих неке представљају локална божанства. Сви ови налази недвосмислено доказују да су Римљани били феноменални клесари и у камену су остављали своје трагове који су и данас видљиви голим оком на овим експонатима управо у ужичком Лапидаријуму.
- Споменике су израђивали у камену кречњаку и са великом прецизношћу клесали људске фигуре. Посебно репрезентативна јесте надгробна стела пронађена у селу Тубићи код Косјерића на којој су исклесани мушкарац и жена. У селу Биоска надомак Ужица вероватно је постојао римски храм јер су пронађени стубови који се везују само за такве сакралне објекте. Стубови који су пронађени у Биосци, такође су јако репрезентативни и један се налази испред улаза у Лапидаријум - каже археолошкиња из Ужица.
Осим надгробних споменика и стубова, на некадашњем римском путу кроз западни део Србије пронађени су и многи други предмети који сведоче о животу великих освајача на овим просторима. Посуђе, керамика, фибуле и накит стари вековима и из доба Римљана такође се могу видети у поставци Народног музеја у Ужицу. Посебну пажњу заузима стаклена ваза, која је само чудом издржала толике године а да није поломљена, што је фасцинантна чињеница.
- На локалитету Духов До затрпана у земљи пронађена је стаклена посуда, која је одолела зубу врмена све ове векове. Није позната њена тачна намена, да ли је била пехар или светиљка. Потпуно је очувана, средње величине и купастог обила. На себи има утиснуте плаве укрсе - рекла је Марина Котарац.
Утицај Римљана на територији града Ужица био је најдоминантнији у II и III веку. Где год су планирали да подигну насеље они су прво подизали пут и ту стационирали своје снаге. Поједина археолошка налазишта откривена су у ужем и ширем центру града. Према записима чувеног Феликса Каница у центру града пронађен је један римски саркофаг, док је према информацијама истог истраживача код Уремовачког потока, нађен депо од 2.000 комада римског сребрног новца из царског доба. Каниц је поменуо и село Каран као једно од најзинимљивијих римских насеља на територији Ужица.