РОДИТЕЉИ, ОПРЕЗ! Ови производи садрже опасне материје, могу озбиљно утицати на плодност тинејџера
Директорка Алтернативе за безбедније здравље Јасминка Ранђеловић открила је да трећина испитаних производа у Србији садржи опасну супстанцу.
Нису сви пластични производи опасни по здравље, али директорка Алтернативе за безбедније здравље Јасминка Ранђеловић открила је да трећина испитаних производа у Србији садржи опасну супстанцу.
- Да будемо прецизни, када кажемо да се опасна хемикалија налази у трећини производа, мисли се на трећину поризвода које смо ми тестирали, а тестирали смо 36 производа, од чега је 10 било позитивно на присуство фталата, што је неких 28 одсто - прецизирала је она.
"МЛАДИ НЕМАЈУ ПРЕДСТАВУ КОЛИКО ЈЕ КОРОНА ОЗБИЉНА": Др Јанковић открива како ће се прославити празници пред нама
ДА ЛИ СТЕ И ВИ НА СПИСКУ? Ово су најбројнија презимена у Србији, а једно од њих је на самом врху популарности
ТРЕСЛО СЕ ТЛО И У СРБИЈИ: Снажан потрес који је погодио Хрватску осетио се и у нашим градовима
- Фталати су хемикалије које се налазе у пластици, и то мекој, јер служе као омешкивачи да би ти производи који се праве од пластике били меки. Најчешће је у питању поливинил хлорид, дакле ПВЦ - рекла је Ранђеловић гостујући на ТВ Прва.
Она наглашава да је доказано да су ови састојци штетни, "и то по плодност и на развој плода, како по европској, тако и по регулативи Републике Србије. Поред тога спадају у групу реметиоца хормонског система, дакле ендокрини диструктори и доказано је да утичу такође на проблеме у развоју језичко-говорног развоја код деце, смањују плодност, број и квалитет сперматозоида и утичу на то да се код девојчица јавља ранији пубертет".
Концентрација фталата у испитиваним производима у Србији била је вишеструко већа од дозвољене.
- Овог пута смо тестирали производе за свакодневну употребу, концентрације које су ишле чак и до 18 одсто, што је високо с обзиром на то да је забрана која је ступила на снагу у ЕУ допушта до 0,1 одсто. Нашли смо их у производима као што су школске торбе, ранац, затим разне торбице, несесери, дечја кабаница, папуче које имају ПВЦ ђон, затим у вештачкој кожи где је концентрација такође ишла до 18 одсто, а онда се од те коже прави намештај - навела је она.
Ранђеловић је истакла да су тестирани производи у којима су пронађене штетне супстанце произведени у Србији или ЕУ, а само један тестирани производ – дечја кабаница – купљен је у продавници азијске робе.
Ранђеловић је истакла да се очекује да се средином следеће године донесе забрана, односно ограничење присуства фталата у овим производима, а ево како потрошачи у међувремену могу да се заштите.
- До тада је препорука избегавати производе који су направљени од те поливинилхлорид пластике, потрошачи треба да читају декларацију и када виде да је састав ПВЦ, треба избегавати. Алтернатива за безбедније хемикалије је развила једну апликацију, која омогућава да се скенира баркод производа и да се пошаље захтев снабдевачу, било да је то увозник, произвођач, дистрибутер или трговац, и да се пошаље захтев да знамо да ли производ који купујемо садржи у себи неку од ових супстанци. У бази имамо око 20.000 производа, то су углавном од европских произвођача, у Србији имамо неколико произвођача који су унели, чији су производи на тржишту Србије - навела је она.
ПВЦ, међутим, није једина опасна пластика.
- Скренула бих пажњу и на другу врсту пластике, која није била тема овог истраживања, ради се о бисфенолу А, то је супстанца која се налази у поликарбонатној пластици, која се за разлику од фталата, додаје се да би пластика била тврђа. То се налази углавном у овим флашицама за вишекратну употребу, као и у неким спортским реквизитима. Наша генерална препорука јесте да се избегава пластика са ознаком троугла на амбалажи са бројем три и седам - закључила је она.