РОДИТЕЉИ СЕ СКАМЕНИЛИ: Девојке из музичких школа ИСКРЕНО откриле шта се тамо дешава - језиво
У многим школама глуме, клавира, балета деца у Србији сваки дан трпе језива вређања и злостављања. То је јавна тајна, о којој су три девојке одлучиле да проговоре за медије.
Школе глуме у Србији су на лошем гласу од када је један од најпознатјих предавача Мирослав Мика Алексић, ухапшен због оптужби за силовање својих ученица. Након тога испливали су снимци на којима се виде његове "педагошке методе" које су укључивале вређање, омаловажавање, псовке и увреде упућене деци која су била његови полазници.
Да малтретирања, насиља и вређања има у другим школама глуме, клавира, балета, певања, постала је "јавна тајна".
ПОНОВО СЕ ТРЕСЕ ТЛО У СРБИЈИ: Нови земљотрес погодио Младеновац - ускоро јачи потрес?
"БЕСНИЛО" Огласила се Пекићева ћерка поводом скрнављења мурала чувеном књижевнику (ФОТО)
СЈАЈНА ВЕСТ ЗА НАШУ ЗЕМЉУ: Скоро 900 беба у Министарству одбране и Војсци Србије
Три девојке које су као малолетнице због професора добијале упале тетива, биле називане "заосталим у развоју", трпеле грубе и болне методе вежби и непријатне позиве ноћу, где им наставник говори да су "лепе и личе на познате глумице".
"КОЊУ, КОКОШКО, ИДИОТЕ.."
Милица М. из Београда испричала је своје искуство из основне музичке школе. Како каже, неки професори су још на почетку покушавали да је одврате од клавира, говорили да је лепа и да може да заради више пара ако одустане и бави се нечим другим.
- Касније сам схватила да је све то било збо сујете и љубоморе, иако сам била дете. Било је много викања, склапања клавира преко прстију. Дешавало се да избаце ноте кроз прозор и да их ученици купе по снегу. 'Коњу', 'кокошко', 'идиоте', било је нормално да ти се тако неко обрати. Притом, све то радиш не остаје између тебе и професора, већ излазиш пред комисију, међу људе који се друже, пију алкохол и нису нарочити примери. Онда те они вређају - открива наша саговорница своје искуство.
У СЕДМОМ РАЗРЕДУ СЕ СВИДЕЛА ПРОФЕСОРУ
Према њеним речима, лоше искуство није правило и не може се рећи да је тако у свакој школи овог типа, али сматра да би опрезност требала да буде много већа него када је она похађала ту установу.
- Имала сам старијег професора који се јако заинтересовао за мене када сам имала 14 година и почео да посећује моје часове. Постао је мој професор, био нам је као члан породице и спремао ме за све испите. После су по школи у причали да му се свиђам, иако сам била дете, никада ништа није физички покушао. Причао је да га подсећам на неку бившу ученицу, затим ме звао ноћу да ми каже да личим на неку познату глумицу. Из ове перспективе, нарочито после прича о школи Мике Алексића, све то делује јако застрашујуће, али ја то тада нисам схватала, јер сам била дете - каже за Милица М.
ЗБОГ ЊЕГА ДОБИЛА УПАЛУ ТЕТИВА ОБЕ РУКЕ
Али, према њеним речима, професор је променио приступ и почео да је саботира, да прескаче часове и не долази на заказане вежбе, што она као дете никако није могла да разуме и схвати.
"Понашао се чудно и стално је онемогућавао мој рад. На крају сам се префорсирала због тешке и захтевне вежбе коју ми је дао на клавиру, толико да сам добила упалу тетива једне, затим и друге руке. Могла сам да запечатим каријеру до краја живота. Имала сам подршку родитеља да пређем код друге професорке и срећом, све се завршило без већих последица", каже Милица М.
ЗБОГ ЉУБОМОРЕ МАЛТРЕТИРАЈУ ДЕЦУ
Невена Ј. (29) из Новог Сада која је сада професорка балета, такође је испричала за МОНДО какву тортуру је прошла у уметничкој школи коју је похађала. Према њеним речима, готово сви полазници школе су били малтретирани, само је било питање колико и на који начин.
"Обично се мисли да професори у уметничким школама малтретирају децу када нешто не умеју или нису талентована. Заправо је случај обрнут, највеће насиље трпе талентована деца, због љубоморе, сујете и незадовољства наставника. Они те гледају као конкуренцију, иако си дете. Оне који ћуте, не издвајају се и нису нарочито талентовани, наставници не дирају, чак их сажаљевају", каже Невена Ј.
ХТЕЛА ДА ТУЖИ НАСТАВНИКА
Када дође до проблема, 80 одсто родитеља то не препозна зато што нису из уметничког света, слушају наставника који им се представља као добар педагог и немају искуства да препознају такав проблем.
"Срећом, ја сам имала подршку породице па сам се извукла из свега тога. Размишљала сам да тужим професора због којег сам имала здравствени проблем, али сам знала да би ми врата у свакој музичкој школи заувек била затворена. Сматрам да је под хитно у музичке школе потребо увести смер педагогија, јер 90 одсто њих не уме да разговара са децом. Када неко ко је завршио балет и педагогија га не интересује, на крају буде предавач деци, и то се не заврши добро", каже Невена.
ФИЗИЧКО НАСИЉЕ ОД СТРАНЕ ПРОФЕСОРА
Своје искуство испричала је и Јасна Влајковић, која каже да су часови клавира третирани су од стране професорке као да је важније присуствовати њима, него "обичној" школи. Померани су или отказивани без обзира на то да ли стижеш у преподневну или поподневну смену у редовној школи.
- Психичка тортура је била скоро свакодневна. Знам да то можда сада одраслој особи не звучи страшно, али ја не бих волела да моје дете неко третира као што су третирали мене и брата. Ми смо свакодневно слушали о томе како нисмо паметни, нисмо способни, од нас никада неће бити ништа и те приче су временом ескалирале. Било је физичког насиља, знам да су моје другове и другарице професори повремено ћушкали - каже она.
ЗАБИЈЕ ПАЛАЦ У РУКУ, КАО ДА ЋЕ РАЗДВОЈИТИ КОСТИ
Према њеним речима, њена професорка је имала свој 'метод', да подлактица буде опуштена када се свира клавир.
- И ти свираш у грчу редом, скалу, етиду, комад, Баха, сви смо презали од Баха. Слушаш како си на нивоу последњег отпада, а онда ти професорка забије палац у надлактицу, као да ће ти раздвојити кости. Каже, морам да погодим живац, да знаш где да опустиш. Дан-данас не волим себе да пипнем по том делу руке, памтим ту 'struju' која прође кроз руку када погоди живац који је тражила. Зна да је погодила тако што ти цикнеш, а поскочи ти средњи прст - објашњава Јасна Влајковић, полазница школе.
"ПРЕВИШЕ СИ ГЛУПА И ЗА ОБИЧНУ ШКОЛУ"
Ово искуство се ружно, али се ипак завршило, објашњава наша саговорница. Професорка већ неко време није била задовољна, стално је критиковала и беснела.
- Већ је и мени ње било преко главе, имала сам рецимо 12 година. И онда ми је направила сцену када сам заборавила књигу с нотама. Грешком сам узела, сећам се, књигу из предмета у школи која је била сличних димензија. Уопште није било важно што она има неколико примерака исте те књиге у својој учионици, нити што ја знам напамет комад који свирам тог дана. Села је поред мене и одржала ми снисходљиво предавање о томе како би моји родитељи требало да размисле о томе да ли сам можда превише глупа и за обичну школу. Да ме можда испишу из ње. Јер је немогуће да неко ко је толико глуп може да иде у школу, музичку или било коју. А ја одличан ђак - објашњава она своје искуство.
РЕКЛА ДЕТЕТУ ДА ЈЕ ЗАОСТАЛО У РАЗВОЈУ
Стално ми говори да сам нешто, реч коју до тада нисам чула и не знам ни шта значи, а она озбиљна каже, "то ти значи да си заостала у развоју", објашњава Јасна.
- Ја тада имам 11, 12 година, вређамо се сваког дана на игралишту, умем да истрпим свашта али имам неку границу. Ту ми је пољуљала све у шта верујем. Отишла сам кући потпуно залеђена. Када су ме родитељи видели, скаменили су се. Тата седа поред мене и каже, сад ћеш да ми испричаш цео тај разговор, реч по реч. Стрпљиво слуша. Каже, сети се која је то реч, како те је назвала? Ја више ни немам појма, већ цмиздрим. Тата набраја речи, коначно погађа, долази до речи коју не бих да поновим. Почиње на слово р. Сутрадан одлази и исписује ме из те школе - прича она своје искуство.
Ишла сам на клавир, на хор, на глуму, на гомилу тих додатних активности и нигде ме нису третирали као у музичкој школи, додаје она.
- У исту школу ишао је и мој брат, који је исту такву тортуру доживљавао од професора свог инструмента. На солфеђу, часу заједничком за децу из одређене године која свирају различите инструменте, била је најнормалнија ствар да препричавамо шта је коме тог дана урадио професор инструмента. Ко је доживео веће понижење, на нов и маштовит начин - објашњава.
ОВЕ ПРИЧЕ ТРЕБА ДА СЛУЖЕ КАО УПОЗОРЕЊЕ
Сва ова искуства само су упозорење да би приступ у појединим школама уметности требало променити и да би педагози који знају свој посао требало да раде са децом, закључују наше саговорнице.
Према њиховим речима, њихова искуства треба да буду упозорење за све родитеље и ученике који су у ризику да доживе сличну тортуру, као и да пруже подршку, која је деци у том узрасту потребна.