ШЕКЛЕР УПОЗОРИО: Још ће расти број новозаражених, долази до "таложења смрти"
И у фебруару је епидемијска корона статистика упозоравајућа, иако многи тврде да је омикрон варијанта као блажа прехлада.
Професор Радмило Јанковић, заменик директора УКЦ Ниш напомиње да су бројеви у Нишу рекордни и да у последња два дана има више од 1.000 заражених.
- То се на сву срећу не преноси као велики притисак на хоспитализоване пацијенте. Тренутно је око 120 пацијената, а број пацијената у Крушевцу се ближи броју од 300. И поред великог броја заражених када је био вухански сој, хоспитализовали смо сваког четвртог или петог, са јако патогеним делта сојем је пријем био око осам или девет процената, а сада сваког 100. пацијента - рекао је Јанковић.
Челично пријатељство које траје: За пет година Србија и Кина успеле нешто што ретко која земља може
ДОКТОРКА ЈОВАНОВИЋ УПУТИЛА ПОСЕБАН АПЕЛ ТРУДНИЦАМА: Ове симптоме короне НЕ ТРЕБА ИГНОРИСАТИ - одмах тражити помоћ лекара
ДАНАС ЈЕ СВЕТИ АПОСТОЛ ТИМОТЕЈ: Овако је он назвао Београд, а ево чега на овај дан НЕ ТРЕБА да се плашите
Према његовим речима, постоји клиничка процена да имамо још увек присутан делта сој, као и сумња да су хоспитализовани углавном они који су заражени делтом.
- Омикрон даје потпуно другачију природу болести. Оптимиста сам. Ово је сигурно један почетак смиривања. Оволики број заражених ће исцрпети неки биолошки максимум. Мислим да ће се кривуља након кратког платоа крајем фебруара почети да спушта. Мислим да ћемо имати мирно пролеће и лето, готово сам сигуран. Остаје да видимо да ли ће током лета бити нека мутација која је направила попут делте, дар-мар у Европи - нагласио је Јанковић.
Мирније пролеће за вакцинисане
Вирусолог Миланко Шеклер са Института за ветерину Краљево напомиње да ће још расти број новозаражених.
- Мали је проценат људи који имају потребу за хоспитализацију. Али, и један проценат на 20.000 је 200. Друга ствар је да расте број умрлих. То је логично јер долази до тзв. таложења смрти. Прикупљају се тешки случајеви, они дуже болују. То нас вероватно очекује у дужем периоду - истиче Шеклер.
Према његовим речима, пролеће ће бити мирније за вакцинисане, а за невакцинисане "нисам сигуран да ће да буде мирно".
- Биће то крај за вакцинисане три пута. Мислим да могу да имају лепе разлоге да буду опуштенији - каже Шеклер.
Деца се заражавају и по одељењима у болницама
Др Владислав Вукомановић, педијатар-кардиолог са Института за здравствену заштиту мајке и детета напомиње да је у последњих месец и по дана дошло до пораста броја прегледа и повећаног пријема деце.
- Открива се и повећан број заражених по одељењима. И онда су они кандидати за измештање у ковид одељење. За месец и по дана порастао је број и прегледане деце и хоспитализоване, али хоспитализоване због основних болести. Има их између 10 и 15 у ковид одељењу и троје у интензивној нези на механичкој вентилацији. Постоји разлика у односу на делта сој, деца испод пете године или чак и испод годину дана су највише погођена. У два случаја дошло је и до смртног исхода- наводи Вукомановић.
Јуче је, додаје, разматрана потреба за другом бустер дозом код старијих од 18 година.
- Постоје дилеме да ли се ради о особама од 60 или 65 година. Препоруке ће вероватно бити за другу бустер дозу и за децу од 12 до 18 година - додаје Вукомановић.
У Србији расте смртност са повећањем броја новозаражених
Шеклер наводи да код нас смртност расте са повећањем броја новозаражених.
- Тамо где је вакцинисаност испод 50 одсто, то је наше друштво – Бугарска и Румунија, а не Велика Британија и Холандија - сматра Шеклер.
Јанковић каже да кад год су били пикови, падао је интензитет вакцинације. Од почетка смо тврдили да вакцинација спречава озбиљно обољевање и смрт, наводи Јанковић.
- Заиста имамо више од половине пацијената који нису прави ковид пацијенти, него дођу из потпуно другог акутног стања: операције слепог црева, прелома... Они сада чине половину свих пацијената у КЦ Ниш. У ЕУ су постигли циљ. Имали су огроман проценат вакцинисаних и сагледавају омикрон у другачијој варијанти и смањиваће рестрикције - каже Јанковић.
Вукомановић указује да на Институт долазе родитељи са дилемама и питањима да ли да се деца вакцинишу.
- Веома је важан став доктора према том проблему. Причали смо да и у домовима здравља није баш потпуна сагласност када је реч о препорукама. Код нас је обухват вакцинације оних до 35 година веома мали, а у САД је обухват вакцинације између 12 и 18 година 70 или 80 одсто. Мало се неке баријере код њих брже руше - наводи Вукомановић.
Деца непријатељ невакцинисанима
Вукомановић каже да постоје разни модалитети наставе.
- Ја јесам да се она одвија онако како треба, али је реалност другачија. Деца су непријатељи онима који нису вакцинисани. Није забележен неки велики пораст тешких клиничких слика код деце и основни проблем је преношење инфекције ка одраслима. Постоји нешто повећан притисак, али не толико значајан да бисмо рекли да ревазилази наше капацитете - наводи Вукомановић.
Јанковић напомиње да је рискантно у школским колективима и да је главни проблем што ће заразити старије.
- Можете деци продужити распуст и да иду онлајн, али ако слободно време проводе у затвореним просторијама није решење - сматра Јанковић.
Шеклер истиче да линија фронта не постоји.
- Толико је присутан вирус да не видим да ће нешто битно да се промени. Да имате недељно стотинак хиљада. У свакој породици има неко заражен - указује Шеклер.
Додаје да имамо повећање броја хоспитализованих и повећање броја људи на респираторима, а не опадање.
- Омикрон се врло лако преноси. Нови подаци показују да има доста заражавања преко коњуктива и да је потребно свега стотинак честица да се неко инфицира - каже Шеклер.
Шеклер каже да би морало да се вакцинише још 20 до 25 одсто људи.
- Волео бих када сви који излазе на изборе да позивају своје симпатизере да се вакцинишу и да својим примером то покажу - каже Шеклер.
Јанковић сматра да све иде ка једном крају.
- Мора се пратити ситуација, и да ћемо у марту сигурно ући у мирнији период. Најодговорније тврдим да су готово сви пацијенти који умиру последњих дана невакцинисани. Стратегија за будућност би била обавезна вакцинација, макар за старије од 55 година и за здравствене раднике - закључује Јанковић.