СЕКС-ОБИЧАЈИ У СРБИЈИ: Кад умре муж, жена има секс с његовим братом, а док је жив, секса се са свекром!

Наша култура препуна је резличитих обичаја, за које већина генерација никад није чула док их се се у неким крајевима још придржавају. Свакако најинтересантнији јесу секс и свадбени обичаји у Србији, због којих се данас могло и на суд. Инстересантно је да и да непроверене приче кажу да су се неки од њих задржали у најруралнијим срединама.

СТРНЏАЊЕ

Један од њих је стрнџање. Представља један од најбизарнијих обичаја а просто речено представља миловање, љубљење, мажење између младића и девојака који нису у вези. Стрнџање је настало још у време Турака а код нас се највише упражњавало у Неготинској крајини.

Тада би се обично становници неког влашког села нашла у пећини у којој је горела ватра, па би се сви љубили и додиривали. Све девојке би испробале све мушкарце и обрнуто, и сви би носили маске. Партнери су се мењали до изнемоглости.

СНОХАЧЕЊЕ

Подразумева секс између снаје и свекра. Овај је обичај, који потиче из времена словенских заједница, био је распрострањен на подручју Поморавља и у Врању, где се преносио с колена на колено. Настао је, рекло би се, из нужде, када су се малолетни дечаци женили одраслом девојком па је у том случају отац, односно свекар, обављао брачну дужност. Снохачење је постојало до пунолетности сина, а често су се рађала деца као резултат овог бизарног обичаја.

Траг овог обичаја забележен је у роману “Нечиста крв” Боре Станковића.

СОРОРАТ

Ради се о браку удовца са свастиком. Овај обичај се углавном практиковао уколико жена или мушкарац нису имали потомке са преминулим партнером. Установљено је да је сорорат постојао све до половине XX века у Источној Србији. Муж који остане удовац могао је да ожени сестру своје жене, под условом да она већ није удата. Као разлог овог брака наводи се да о деци која су остала без мајке најбоље може да брине мајчина сестра.

ЛЕВИРАТ

Представља брачну заједницу коју склапа жена са братом свог преминулог супруга. И овај обичај, као у случају сорората, практиковао се уколико жена или мушкарац нису имали потомке са преминулим партнером. Код неких народ, левират је био институција брачног права, по којој се брат мора оженити удовицом умрлога, уколико он није имао деце, како би се наставила лоза.

МНОГОЖЕНСТВО

Иако се овај облик брачне заједнице дешавао ретко, ипак је забележено неколико случајева. Овај обичај је подразумевао да мушкарац има право да се ожени са више жена. У Војводини су ови случајеви забележени још у првој половини 18. века. Овај обичај је био против закона, па се свако ко је откривен, био кажњаван. Међутим, богатим људима се гледало кроз прсте када је у питању овај обичај.

КОЛЕКТИВНИ СЕКС

Прастари обичај колективног секса обављан је у одређеним приликама и збивањима као ритуал. Потиче од старих балканских народа и Словена. Код Срба се практиковао у патријархалним сеоским скупинама пчињског краја. У време свадбеног весеља, док се у потпуности није обликовао свадбени ритуал, у свадбеној екстази није се водило рачуна ко је с ким сексуално општио.