СЕЛО НА ЈУГОЗАПАДУ СРБИЈЕ НЕКАДА ДЕО ЦАРСКЕ ЏАДЕ! Овде је џамија која чува најстарији Куран на Балкану (ФОТО)
Иако дугачка само 24 километра река Милешевка која извире испод планине Јадовник у близини Пријепоља несвакидашњи је природни драгуљ у чијем кањону се налазе велике светиње и богато културно историјско наслеђе.
Ако вас пут наведе на југозапад Србије у дивљи и сурови кањон ове реке упознаћете се са изузетним локалитетима и богатсвом исламске културе на нашим просторима. Смештено испод средњовековне тврђаве Милешевац налази се село Хисарџик које важи за једну од најстаријих махала на овим просторима.
- Овуда је некада пролазио један од најважнијих караванских путева јер се царском џадом ишло до Дубровника или Стамбола. Данас ово село једва да броји неколико стотина душа - кажу мештани.
НАДВИЛИ СЕ ЦРНИ ОБЛАЦИ НАД БЕОГРАДОМ! Јако невреме - киша и град пљуште као из кабла (ФОТО)
ВЛАДА ДОНЕЛА ОДЛУКУ: Одвојиће се 8 милиона динара за помоћ породицама настрадалих рудара
СРБИЈУ ПОНОВО ЧЕКА СНЕГ! У овом делу земље биће пахуља, познато и када нам стиже ЗНАЧАЈНО отопљење
На дух старих времена овде подсећа стара калдрма, као и живописна џамија о којој нема тачних података о настанку, али је поменута у путописима познатог османског путописца Евлије Челебије који је тим крајем прошао далеке 1664. године. Оно по чему је посебна јесте да се у њој чува најстарији Куран на Балкану који је стар око 400 година.
- То је изузетно редак примерак такве књиге на овим просторима. Сачуван је у целости, димензија 40 x 30 центиметара и тежак је пет килограма. Писан је изузетним стилом који се не може видети ни у једној другој књизи. Дуго се мислило да је овај Куран стар око три века, међутим у Народној библиотеци у Београду закључено је да је напсиан пре четири стотине година - изјавили су раније у Исламској заједници у Пријепољу.
Ова књига је 2005. године послата Народној библиотеци где је извршено истраживање. Конзервиран и заштићен враћен је у Хисарџик. Испред њега се верници данас моле, а служиће и будућим поколењима. Овакав редак рукопис значајан је део баштине Санџака у Србији и на Балкану.
Џамија у Хисарџику недавно је реконстрисана али је задржала свој аутентичан облик. Због неприпстапачне географске конфгурације у њој се молитва уместо неколико пута дневно обавља само петком.