СЛАВА ЈЕ ПОНОС СВАКОГ СРБИНА: Заблуда је да треба спремити гала ручак и позвати госте, неопходне су САМО ОВЕ ЧЕТИРИ СТВАРИ!
Славски колач, кувано жито, свећа, тамјан и вино уз икону породичног светитеља неизоставни су елементи празничне структуре кад славимо славу
Једна од главних одлика српског Православља, за коју не зна остали хришћански свет, јесте крсна слава.
ОТЕРАЛИ ГА У ИЗГНАНСТВО, АЛИ МУ КРСТ И ВЕРУ НИСУ УЗЕЛИ: Славимо Срђевдан, којим стварима се данас не треба бавити?
СТЕВАН (84) БЕЛЕЖИ СВАКИ ТРЕНУТАК КАМЕРОМ: Без фотоапарата ни у продавницу не иде, а за све има једну битну поруку
ЈУТРО ХЛАДНО СА МРАЗЕМ, А ТОКОМ ДАНА СУНЧАНО: Промена времена нам стиже крајем недеље
Крсна слава је верски обичај који се задржао у српском народу, један је од најважнијих празника који окупља породицу, а који велича одређеног свеца, чувара тог дома. Овај обичај потиче из паганских времена, како би се одржала веза са прецима и пореклом.
Иако се крсне славе празнују током целе године, новембром у Србији почиње период када се највише слави. Са Светом Петком почиње "сезона" у Србији.
Славски колач, кувано жито, свећа, тамјан и вино уз икону породичног светитеља неизоставни су елементи празничне структуре кад славимо славу. Међутим, како се обичаји и обреди временом мењају, тако и верници, углавном из незнања, праве грешке током породичних светковина.
Уз улогу домаћина у сечењу колача, присуство гостију и храном богата славска трпеза најчешћи је облик прослављања крсне славе. Обичаји о празновању крсне славе постали су основа српског идентитета у односу на остале ентитете на Балкану.
Неки обичају су се изгубили у годинама иза нас, али неки су и даље ту:
Неколико дана пред славу, у дому почињу припреме, како би се светац заштитник прославио што свечаније. Кућа се распрема и чисти. У кући треба да је свечана атмосфера и ведро расположење.
Свећење водице обавља парохијски свештеник, а за ову прилику, домаћица припрема једну посуду са водом, букет босиљка, малу свећу, кадионицу са брикетом и тамјаном и списак укућана. Све ово се поставља на сто у соби у којој се налази икона. Добро би било да сви укућани буду присутни кад се свети водица и то је разлог због којег се свештеник раније најављује. Кад се водица освети, сви укућани треба да попију помало, а остатак се користи за прављење славског колача.
Најважније је да за славу спремите славски колач, жито, свећу и црно вино. Заблуда је да се за славу подразумева велики ручак. Припремају се ове обавезне четири ствари, а све остало је ствар избора, могућности и жеље.
Дан уочи славе, домаћица куће меси колач од чистог пшеничног брашна, у који се додаје мало богојављенске и освећене водице пред славу. Колач се украшава разним украсима од простог теста (брашно и вода). На централном делу треба да се нађе украс са симболом ИСХС (Исус Христос побеђује).
Славски колач заправо симболише Христа, који је хлеб живота, а вино којим се колач прелива приликом освештавања означава Христову крв, која је текла из његових рана. Одмах након освештавања, укућани узимају по комадић колача, а затим га секу и служе другим гостима уз ручак.
За славу треба купити већу воштану свећу, која се поставља у свећњак и посебно украшава. Пали се на дан славе, пре сечења колача (уколико се обавља у кући). Домаћин се прекрсти, изговори молитву и упали свећу шибицом. Свећа и њен пламен симболизују светлост науке Христове.
Свећа треба да гори целог дана, а гаси се на следећи начин: Домаћин се прексти, узме чашу са вином, из ње захвати једну кашичицу и излије вино на фитиљ. Свећа ће се полако угасити, а затим је треба однети пред икону или на неко друго свечано место у кући, где треба да стоји до славе наредне године. Може се палити приликом заједничких молитви у кући.
Уочи славе, домаћица припрема кољиво или панаију, односно славско жито. Жито се спрема од чистог и отребљеног зрна пшенице у чистој води. Затим се цеди и меље, а ради лепшег укуса, додају се млевени ораси и млевени шећер. Славско жито се затим пребацује у лепу, ниску чинијицу, лепо се обликује и украшава такође орасима и шећером. Приликом освештавања колача, носи се и жито - у средину се ставља и пали свећица, жито се такође прелива вином у облику крста, а затим се свећица вади. На њено место можете да ставите неки цвет.
Поред набројанога што чини славу: славски колач, славско жито, свећа и вино, по нашем народном обичају домаћин припрема славски ручак који се обавља на дан славе. У неким крајевима се припрема и вечера уочи славе, на коју долазе гости, и то се зове навечерје празника. Негде се слави и други, па чак, и трећи дан славе. Одсуство веронауке условило је да се слава претворила скоро искључиво у славску гозбу, на којој, нити домаћин, нити гости знају о правом смислу и суштини славе, па чак ништа ни о светитељу који се слави. Пошто се то претворило, дакле, у обилну гозбу, сиромашније породице данас нису у стању да финансијски издрже толики трошак. Подвлачимо поново овде, да је слава пре свега духовни догађај и доживљај уз оно што је неопходно за сам обред резања колача, а све остало је ствар воље и могућности сваке породице.
Како ви славите вашу славу?