ДО ПАЦИЈЕНТА ЗА ОСАМ МИНУТА: Дански модел рада службе за Хитну медицинску помоћ стиже у Србију
Од оваквог модела, чији би се пуни ефекти, на основу онога што је до сада презентовано, у пракси испољили до 2030. године, највећу корист имаће животно угрожени пацијенти, јер би то гарантовало да ће до здравствене установе стићи у најбољем "пролазном времену".
До најугроженијих пацијената екипе Хитне помоћи, ако би Србија преузела дански модел рада ове службе, чије увођење је најавио председник Александар Вучић, стизаће у року од осам, а у просеку - за 10 минута.
НОВА МИСТЕРИОЗНА БОЛЕСТ ПОВЕЗАНА СА КОВИДОМ? Од непознатог вируса преминуло петоро деце, огласили се српски лекари
ПАПРЕНЕ ЦЕНЕ ЕКСКУРЗИЈА: Ево колико је потребно издвојити за три дана на Копаонику
ПАКЛЕНЕ ВРУЋИНЕ, А ОНДА НЕОЧЕКИВАНИ ОБРТ! Објављена најновија прогноза - спремите се за ВРЕМЕНСКИ ШОК
То, поред реорганизације Хитне помоћи, подразумева и јачање ове службе хеликоптерском јединицом са најмање три летелице, три хелидрома и неопходним особљем - од летачког и механичарског до медицинског.
Од оваквог модела, чији би се пуни ефекти, на основу онога што је до сада презентовано, у пракси испољили до 2030. године, највећу корист имаће животно угрожени пацијенти, јер би то гарантовало да ће до здравствене установе стићи у најбољем "пролазном времену".
Професор др Миљко Ристић каже да би нови модел сигурно довео до бољих резултата у збрињавању најургентнијих кардиолошких стања: пацијенти би из било којег дела Србије стизали у кардиолошке центре таман на време да им се у оквиру најбољих стандарда, тзв. златног сата у случају рецимо инфаркта, уради коронарографија, угради стент и све друго што је неопходно.
- У Словачкој, рецимо, имају хитну кардиолошку помоћ која је територијално распоређена по принципу да ниједан становник није удаљенији од 100 километара од кардиолошког центра и успеси лечења су много бољи него у земљама са другачијим моделима ове службе - каже проф. Ристић.
- Код нас би морао бар да се удвостручи број центара за хитну медицинску помоћ. Из Новог Пазара до Ужица, рецимо, пацијент са инфарктом не може да стигне у оквиру "златног сата", што може да утиче на ефикасност збрињавања.
По данском моделу, Служба хитне помоћи у Србији имаће један национални центар, у Београду, и три регионална: у Новом Саду, Крагујевцу и Нишу, четири диспечерска центра, и још 150 мањих пунктова Хитне помоћи. Предвиђена је и могућност да се, по потреби, касније оснују још један или два регионална центра, опционо у Ужицу и Новом Пазару.
У моделу организације ове службе који примењује Данска показало се да при сваком изласку на терен није потребан доктор, али тамо где јесте он долази први, заједно са медицинским техничаром, а у року од неколико секунди требало би да пристигну и санитет и још један техничар. Тако би теренска екипа за озбиљније случајева бројала четири члана, једног више него сада, док би на мање интервенције ишло двоје, а не троје радника хитне службе.
- Добра идеја је да се део хитне медицинске помоћи свакако укаже код куће пацијента, а то није могуће без санитета, односно адекватне опреме - каже професор Ристић.
- Тај принцип се и сада примењује у пракси и само би га требало проширити, и у смислу дијагностике и терапијских опција. У Аустралији, рецимо, у оквиру концепта породичне медицине, постоји сасвим другачији модел Хитне помоћи од оног који имамо ми и многе друге земље. Тамо породични лекар има службу превоза и службу консултаната, који редовно, значи мимо хитног позива, посећују пацијенте и, кад је то потребно, одмах их и возе у болницу. У већини земаља то се, ипак, примењује само за хитна стања, не за све болести.
Уместо да лекари иду баш на све интервенције по позиву броја 194, биће уведена два докторска онлајн центра. Тако би пацијентима лекари били доступни 24 сата свих 365 дана у години. То гарантује контакт са свим пацијентима - свако ко позове Хитну добија помоћ:
или посету на терену, или онлајн консултацију. Таквим начином рада обезбедила би се боља доступност здравственог кадра у овој служби. Није предвиђено смањивање броја запослених, али јесте њихово дошколовавање, у посебној академији за хитну службу, чије је оснивање, такође, предвиђено новим концептом који се још разматра.
За адекватно указивање хитне медицинске помоћи колико је важна брзина пристизања лекара, исто толико је важно и којом опремом на терену располажу. Србија одавно осавремењује возни парк завода за Хитну медицинску помоћ и хитних служби у домовима здравља, за које је од 390 уговорених нових санитета за ову годину, у марту пристигло првих 130. По данском моделу Служба хитне помоћи располагаће са 435 амбулантних возила и још 136 тзв. докторских возила.
Садашња пракса је да сви домови здравља који покривају више од 25.000 становника морају имати 24 сата организовану службу Хитне медицинске помоћи. Укупно 64 од 157 ових установа покрива 51,4 одсто становништва Србије. Још у девет домова здравља којима гравитира мање од 25.000 становника, али се налазе уз важне путне правце, такође 24 сата мора да ради Хитна служба. Остали организују дежурства изабраних лекара.