ОВО МНОГИ НЕ ЗНАЈУ Србија има цркву СА КРСТОМ И ПОЛУМЕСЕЦОМ, иза ње стоји прича о две тврђаве, гробу и ДВА СЛАВНА ЧОВЕКА!

Многи који сваког дана прођу Калемегданом и не знају да је омања шестоугаона грађевина заправо турбе илити гробница једног османског великог везира, која својом причом води до кривине на старом путу од Београда до Новог Сада. Ту је јединствена црква с крстом и полумесецом на врху! Мало даље, у петроварадинској тврђави, бројне фигурице војника у музеју дају приказ чувене битке која је и одлучила ток историје на овим просторима, па све и до Беча, а која их све и даље везује иако је прошло више од 300 година.

Дамад Али-паша, који у своје име додаде реч зет/младожења (дамат на турском) да се зна да се оженио ћерком тадашњег султана Ахмеда ИИИ, коме и везир поста, погинуо је на Везирцу, фрушкогорском брду које по њему и доби име. И баш кад је сам излетео у борбу против војске славног Еугена Савојског не би ли охрабрио своје војнике и преокренуо већ изгубљену битку, погоди га у чело војска Хабзбуршке монархије. И у знак те победе џамија која би недалеко одатле опет поста католичка црква, коју посветише Снежној Госпи јер је на тај каталички празник 5. августа 1716. добијена битка у којој је непријатељ био више него дупло надмоћнији. Тад цркви Савојски поклони икону Богородице коју је увек носио са собом за срећу, а полумесец остаде и над њим ставише крст.

Подлог за битку код Петроварадина је Велики бечки рат 1683, чији завршетак је озваничен Карловачким миром 1699. између Отоманске империје с једне и Аустрије, Русије, Пољске и Венеције с друге стране. Незадовољне одредбама мира, којим су остале без многих територија, Османлије крећу у нови поход, те Дамад Али-паша опет узима целу Мореју (Пелопонез) од Млечана и креће у офанзиву на север.

И сам принц Еуген Савојски, као председник Ратног савета аустријског царства, како наводи Синиша Јокић, магистар историјских наука и директор Завода за заштиту споменика културе Града Новог Сада, није веровао у 25-годишње примирје уговорено Карловачким миром, те спрема трупе за рат и заповеда хитро утврђивање Петроварадинске тврђаве, у коју у лето 1716. стиже царска војска.

- Принц Еуген је свој командни логор 2. августа те 1716. сместио у Петроварадинску тврђаву, а велики везир Дамад Али-паша са око 200.000 војника у предвечерје истог дана стиже на обронке Фрушке горе између Карловаца и Петроварадина. Шатор и главни штаб поставља на брегу, потоњем Везировцу. Ровове према бедемима Петроварадина копа 30.000 јаничара и прилазе на 100 и 50 метара од бедема тврђаве - наводи Јокић и додаје:

- Затворен, у полукругу, са скоро 200.000 отоманских војника, Еуген, који је имао 83.000 војника, није хтео да чека напад у уском простору испред тврђаве и тиме побољша ионако јаке позиције непријатеља. Одлучује да напад креће сутрадан, 5. августа.

На другој страни Дунава аустријска коњица почиње прелазак, али пред ноћ се диже силна олуја.

- Откачене воденице пред Каменицом уништиле су сидра којима су два понтонска моста била причвршћена, те је судбина целе армије доведена у питање. Ипак, понтоњерске јединице успевају у току ноћи да поправе оба моста. Све види отоманска команда, чији војници су, упркос хладноћи и ветру, спремни за битку - прича Јокић.

Сваки пешак царске армије добио је по 50, коњаник по 21 метак, а гренадири (бомбаши) по четири гранате.

- Пешадија силовито напада десно крило јаничарских положаја и после борбе прса у прса јаничари се повлаче, док коњица тера спахије у бег, чиме је угрожен главни логор на Везирцу, те лево царско крило сматра да је победило. Ипак, Османлије се боре жилаво и упорно, заустављају напад на десном крилу и у центру царске војске појачавају напад. Успели су да продру до друге утврђене линије и почели су се пењати на саме бедеме бастиона. Међутим, тад се показала моћ одбрамбених фортификационих елемената тврђаве. Елитни утврђени бедем Кавалир успео је да заклони одбрану тврђаве и спречи брзи продор јаничара, којима је десни бок остао незаштићен. Принц Еуген то види, његова коњица па пешадија нападају јаничаре, који су са свих страна опкољени. Татарска коњица бежи према Каменици и отоманска војска се повлачи у расулу. Узалуд је велики везир личним примером покушавао да преокрене ситуацију. Приликом напада на његов логор, са обе стране, бацио се у директан окршај. Убрзо је смртно рањен - прича Јокић.

Битка од пет сати завршена је до поднева.

- Еуген Савојски је као апсолутни победник у шатору великог везира написао извештај цару у Беч. Аустријска војска ослобађа Београд 1717. и северне делове централне Србије, те долази до Пожаревачког мира 1718. Међутим, две деценије касније Отоманска империја покреће још један рат, поново заузима поменуте територије, укључујући и Београд, те се Београдским миром 1739. граница два царства опет устаљује на Сави и Дунаву.

Недалеко од Везировца је Црква Снежне Госпе, на Текијама. Матеј Перић, управник Светишта Госпе Снежне, дочекује нас и вели да само што је испратио неколико Турака.

- Муслимани воле доћи, ово их не подсећа на пораз, већ је део њихове историје. И овој групи Турака интересантно је било да виде крст и полумесец, јер ово је јединствено место на свету - каже Перић, те наглашава да историја цркве сеже врло далеко:

- Најпре је на овом месту била црквица посвећена Богородици, односно Госпи. Након турских освајања, Османлије је руше и праве малу текију са џамијом. Текија је место мира где су дервиши боравили. Недалеко одавде је издахнуо велики везир, а након битке исусовци из Петроварадина џамију претварају у цркву, а полумесец остаје с додатим крстом изнад као симбол победе хришћанства над исламом. 

У 19. веку Илија Округлић гради већу цркву, каква је и данас.

- У средини је стари део те мале и видите како је олтар укосо, док црква иде у другом смеру. Важна је чудотворна слика Госпе текишке, односно Госпе Снежне, коју је поклонио Еуген Савојски. Носио ју је са собом у свакој бици. Како је сматрао да је молитвом Госпе Снежне добио и ову готово немогућу битку, поклонио ју је светишту и дан-данас је чувамо - истиче Перић док нам показује икону Богородице подигнуту на централно место.

А показује нам и плоче са захвалношћу и, како каже, сведочанствима оздрављења на унутрашњем зиду цркве. Латиница, ћирилица, српски, хрватски, немачки, мађарски...

- Црква је сама по себи замишљена као екуменска, место сусрета свих, али крст и полумесец и даље симболишу оно што је било, јер не желимо избрисати историју.

Тело великог везира, који је, према турским изворима, погођен у чело, пренето је у Београд и сахрањено поред џамије султана Сулејмана у Горњен граду тврђаве. И џамија и гроб разорени су пошто Аустријанци узеше Београд 1717. Дамад Али-пашу сахранио је његов мухурдар Мустафа (чувар службеног печата), који се потом 1740. као дефтердар (благајски чиновник) вратио у Београд након што га Турци опет узеше 1739. Диже турбе свом везиру на месту гроба. Данашње турбе подигнуто је највероватније 1784. над гробом Изет Мехмед-паше, заповедника Београда, а ту су сахрањени и Селим-паша и Хасан-паша, београдски мухафзи половином 19. века. Много је непознаница и различитих тумачења ко је ту и откад датира грађевина.

На улазу у турбе, које је обновила ТИКА (Турска агенција за међународну сарадњу и координацију) 2017, ћирилицом најпре пише да је то турбе Дамад Али-паше, освајача Мореје, испод чега је натпис на арапском. На металним решеткама врата и прозора турбета везани су кончићи, трачице...

- Вежу људи, мисле да ће им се остварити жеље, а то везе са исламом нема. Недавно сам видео девојчицу као трчи седам кругова око турбета и виче да жели да тата купи ауто - каже нам пролазник који често иде овуда, а исламске је вероисповести.

Пред таблом на три језика застају углавном странци, прочитају, баце поглед кроз прозор и наставе... А многи од њих и не знају да пут одатле води до славног Еугена Савојског, једне необичне цркве и важне године за историју можда баш њихове земље...

ДАМАД АЛИ-ПАША (1667-1716)

- рођен 1667. у селу Солез на обали језера Изник, син Турчина Хаџи Хусеин-аге

- интересовао се за магију и изводио жонглерске представе

- оженио се Фатмом Султан, ћерком султана Ахмеда III

- постављен за великог везира 27. априла 1713.

- први успех споразум с Русима 1713.

- забранио давање научних звања у замену за новац

- укинуо кастрацију афричких робова у Египту

- забранио извоз књига из земље

- направио библиотеку 1716.

- познат као освајач Мореје

- умро 5. августа 1716.

ОСМАНЛИЈСКА ВОЈСКА У БИЦИ

- око 200.000 војника

- губици око 30.000

ЕУГЕН САВОЈСКИ (1663-1736)

- рођен 18. октобра 1663. у хотелу "Соасон" у Паризу

- пореклом Италијан

- ступио је у аустријску војску након неуспелог покушаја у ступања француску

- председник Дворског ратног савета

- територија Хабзбуршке монархије увећана више него дупло за његовог главнокомандовања војском

- његов је био велелепни дворац Белведере у Бечу, који је данас галерија, био је велики колекционар слика

- никада се није женио јер је сматрао да то не приличи једном војнику

- звали су га Марс без Венере

- био и велики пријатељ Срба, митрополит Вићентије поручио је портрет принца Еугена

- преминуо 21. априла 1736. у Бечу

АУСТРИЈСКА ВОЈСКА У БИЦИ

• пешадија 67 батаљона са по 700 људи - укупно 46.900
• коњица 182 ескадрона са по 200 људи, укупно 36.400
• Укупно 83.300 војника
• умрлих и рањених 3.000-9.000

СВА ТУРБЕТА ДАМАД АЛИ ПАШЕ

- сахрањен у близини Султан Сулејманове џамије 1716. у Горњем граду Београдске тврђаве

- Аустријанци руше џамију између 1178. и 1725. као и гроб великог везира

- дефтердар Мустафа подигао је тада турбе на месту Дамад Али-пашиног гроба 1741-42.

- даншње турбе подигнуто 1784. над гробом Изет Мехмед-паше

- оштећено током Првог српског устанка

- обновио га 1818-1819. београдски валија Марашли али-паша и посветио успомени на Дамад али-пашу

- након одласка турске посаде 1867. турбе било магацин, па музеј старог оружја и трофеја

- током бомбардовања Београда 1915. разрушен, Аустријанци га обновили

- мермерна плоча која је стајала изнад улаза однета у Будимпешту за време Првог светског рата

- рестаурацију извела Општина града Београда тридесетих година

- реституцијом плоча из Будимпеште враћена 1958.

- ТИКА обнавља турбе 2017.

ЦРКВА СНЕЖНЕ ГОСПЕ

• Турци 1526. срушили срењовековну хришћанску богомољу и саградили џамију
• Празник Снежне Госпе слави се у част 5. августа 358, када је пао снег у Риму, па је "на месту где је снег нашао неугажен" папа Либерије саздао Базилику св. Марије Велике
• 1716. на месту џамије обновљена црква
• садашња црква саграђена 1881. по пројекту загребачког архитекте Хермана Болеа, залагањем опата Илије Округића Сремца и дозволом Јосипа Јураја Штросмајера

Србија Данас/Курир/Аутор: Јелена С. Спасић/ Пренела: А.З.