ТАЈНЕ ПРИРОДНИХ ЛЕПОТА У СРБИЈИ: Због ових је номинована да уђе у светску баштину

Тајни пролази до најскривенијих видиковаца, водопади као са најлепших слика из далеких земаља, заштићена природа и ретке биљке и зверке. Све су то наша природна богатства, а због једног од њих улазимо и на светску сцену.

За светску природну баштину ове године номиноване су букове шуме у националним парковима "Фрушка гора", "Тара" и "Копаоник" као светска природна баштина.

Прекогранично добро обухвата 80 букових шума у 12 земаља Европе, а ове године, у јануару су предате номинације за проширење са још 10 земаља које учествују са 30 резервата букових шума. Међу њима су Србија, Босна и Херцеговина, Црна Гора, Северна Македонија, Швајцарска, Чешка, Пољска, Словачка, Италија и Француска.

Као најзаступљенији шумски екосистем, очуван и нетакнут у прашумском облику, статус резервата природе у Србији прве су добиле управо букове шуме. Буква је специфична по томе што расте и до 30 метара висине са стаблом дебелим и до два метара. Може да доживи и 200 лета.

- Прво заштићено природно добро у Србији је Строги природни резерват "Зеленичје" проглашено 1948. године, управо нетакнута букова шума ловор-вишњом. Осим ове, у најстарије заштићене букове шуме у Србији спадају Строги природни резерват "Фељешана" и Општи природни резерват "Данилова коса", где је строги режим заштите већ седам деценија - кажу стручњаци ZZPS.

Међутим, ово нису једини локалитети који су у нашој земљи под будним оком светске јавности. Све већи број наших и страних туриста сваке године стиже на Тару, Ртањ, Фрушку гору, Дивчибаре...

Мистичне шуме

Туризмолог Борис Тот каже да су шуме на Тари још старим Словенима биле мистичне и јединствене. Сматрали су и веровали да на Тари живе неки од њихових богова. Тако је Тара и добила име, по богу Тару.

- Осим туристичких потенцијала, попут Мокре Горе, Шарганске осмице, манастира Раче, на Тари је вредно посетити језеро Заовине. На обали језера и обронцима Таре је и откривена Панчићева оморика. За њу кажемо да је српска успавана лепотица јер се за њено постојање није знало све до краја 19. века - каже Тот.

Живи фосил

Фрушка гора је висока 539 метара. Тот каже да је она врста живог фосила јер је била острво за време Панонског мора које је касније отекло Ђердапском клисуром ка Црном мору. У том мору се издизала попут острва. Тот подсећа на 17 фрушкогорских манастира и исто толико водопада у шумама.

Срнећи водопади и Лазин вир

Шумским стазама се долази до водопада на Фрушкој гори.

- Они имају тек три, четири метара висине и налазе се у шумском окружењу, између манастира. Истичу се лепотом Црни и Срнећи водопади, као и Лазин вир који се налази у околини Врдника, у близини манастира Ново Опово. Назив је добио по дечаку Лази који се удавио у језерцету које се оформило око водопада. Наводно је пропао под лед - каже Борис Тот и подсећа и на Невенин и Сребрни водопад.

Раковац и Змајевац

Препоручује да се на Фрушкој гори посети околина Раковца. Постоји истоимено стрелиште и каменолом, а уз пут се налази видиковац Змајевац са којег се пружа прелеп поглед на саму Фрушку гору.

- Ако се упутимо од Видиковца пешачким стазама, долазимо до одморишта и Лединачког језера. У близини је извор потока Звечан - каже Тот.

Шумске коке, детлићи и сове

Природне букове шуме прашумског карактера се истичу карактеристичном фауном и флором. Важност њиховог очувања за очување биодиверзитета, укључује многе ретке и угрожене врсте, јесте оно због чега су те шуме постале једно од кључних питања политике очувања природе.

- Настањују их око 20 одсто копнене фауне у централној Европи. Процењено је да је чак до 10.000 животињских врста везано за букове шуме. Посебно су богате врстама детлића, шумских сова и кока, дроздова и птица грабљивица попут сурог орла или црне луње. Захваљујући великим напорима за очувањем, вратили су се медвед, вук и рис - кажу заштитари природе.

Пешчане дине у Келебијској шуми

Ако се упутимо пут Суботице и желимо проћи путеве природе, интересантно је прошетати Келебијском шумом.

- Подручје се налази на песку и, ако се упутимо стазама кроз Келебијску шуму, видећемо пешчане дине. Можемо рећи да се Суботица налази у пустињи, у Суботичкој пешчари. Око 1880. године у околини Суботице било је 2.000 хектара шума, а у 20. век смо ушли са 9.000 хектара шумских површина - каже Борис Тот.

Панчићев скакавац, ретка и угрожена врста на Тари

Тара је једино место у свету где се може срести Панчићев скакавац, ретка и угрожена животињска врста.

- Панчић је пронашао тог скакавца, а касније се њиме бавио Сергеј Матвејев, један од руских "белих" миграната који је истраживао инсекте. Матвејев је нашао да је Панчићев скакавац везан за подручје црног бора и вреса. Панчићев скакавац је најспецифичнија врста на Тари, има закржљала крила и способност мимикрије - каже Ранко Милановић, руководилац Службе информисања у Националном парку "Тара". Осим тога пронашли су и српску режуху, ретку биљку, ендемску врсту нејестивих печурака - тартуфа, али и малу сову.

Ртањ - Од чаја до сербике

Из равница источне Србије нагло се диже планина Ртањ која изазива дивљење, а мноштво подземних извора, пећина и јама красе скривене делове њене унутрашњости. Због свог карактеристичног пирамидалног облика, Ртањ годинама привлачи истраживаче те је назван "Мистична планина".

Посета Ртању није потпуна без изазовног пењања на његов највиши врх Шиљак (1.560 м) са ког пуца поглед чак до ушћа Саве у Дунав.

Ртањ је заштићено природно богатство, између осталог, и због ендемских врста које овде успевају. Ртањски чај је свакако најпознатији, а нарочито се издваја цвет рамонда сербика. Северна страна планине прекривена је шумама и пашњацима, обрасла аутохтоним биљним врстама и обилује изворима питке воде.

Као типично планинско станиште, Ртањ је природно станиште великог броја врста птица, а водотокови његовог подножја значајни су због присуства аутохтоних врста риба, као што су поточна пастрмка и мрена.

Дивчибаре - Мека трава, јод и Вражји вир

Тајне очуване природе, а надасве и право туристичко место, налази се надомак Ваљева под окриљем планине Маљен - Дивчибаре. Смештено је на надморској висини од непуних 1.000 метара и са свих страна окружено висовима који га штите од ветрова, ублажавају климу и пружају изванредан поглед.

Овде извире велики број речица и потока који припадају сливовима Колубаре и Западне Мораве. Најинтересантнија је река Манастирица која прави водопад висок око 20 метара, а мештани га зову Скакало. На Дивчибарама постоје четири резервата природе: Црна река, Чалачки поток, Забалац и Вражји вир. Имају благу и пријатну климу, а због свог доброг географског положаја до Дивчибара допиру ваздушне масе са Медитерана и "сукобљавају" се са ваздушним масама Карпата и Панонске низије, чиме се може објаснити присуство јода у ваздуху. То ово подручје чини ризницом доброг здравља. Дивчибаре је познато по ливадама са лепом меком травом, а у давна времена било је синоним за испашу стоке, косидбу и сечу шума. Четинарске шуме су од највећег значаја, а међу дрвећем се истичу бели и црни бор, јеле, смрча, буква, клека и планинарски бор.