ЗАВРШЕН ЗИМСКИ ПОПИС ПТИЦА У СРБИЈИ: Орнитолози забележили чудне појаве, а неке врсте по први пут не зимују овде
Ове сезоне две најбројније врсте су биле глувара и обични галеб, док су све остале биле знатно малобројније.
Једна врста птица селица ове зиме није дошла у Србију да презими, док су чак четири друге врсте селица по први пут дошле у нашу земљу на зимовање, а то је за орнитологе јасан сигнал утицаја климатских промена.
ДРАМАТИЧНЕ СЛИКЕ ИЗ ИВАЊИЧКИХ СЕЛА: Агонија због мећаве - снег СВЕ паралисао, ЕВАКУИШУ ЉУДЕ, до неких места немогуће доћи (ФОТО)
ЧУВЕНИ СЕИЗМОЛОГ ОТКРИВА: Да ли Србији прети земљотрес јачине као они у Турској и Сирији?
ГЛАДИЈАТОРСКА БОРБА СА ВЕПРОМ У ПРИЈЕПОЉУ: Упао у двориште и напао мештане - на псе КРВОЛОЧНО кидисао (ВИДЕО)
Друштво за заштиту и проучавање птица Србије организовало је током јануара Међународни зимски попис птица водених станишта. Широм Србије је преко 140 орнитолога, чланова и волонтера обишло преко 1.000 мониторинг локалитета на којима су бележене водене птице, као и стање самих водених станишта.
Упоредо, средином јануара био је организован и Синхрони попис птица грабљивица у Панонској низији, а код нас је ово додатно истраживање спроведено само у Бачкој, Банату и Срему, саопштило је Друштво за заштиту и проучавање птица Србије.
- Захваљујући разгранатој мрежи чланова, волонтера и сарадника, али и онима који су нам се прикључили ове године, обишли смо заиста велики број водених површина широм Србије. Свакако да је највећи подухват био обилазак целокупног тока Дунава са приобаљима, као и симултана бројања галебова, малих вранаца и гусака код Дубовца, Београда и Новог Сада. Ове године су нас поред натпросечно благе зиме изненадиле и поплаве, а високи водостаји на многим рекама су значајно отежали рад на терену - каже Марко Шћибан из Друштва за заштиту и проучавање птица Србије.
Теренци и волонтери DZPPS-a су поједине локалитете обилазили у сарадњи са управљачима и чуварима заштићених подручја и другим институцијама које се баве водама и заштитом природе.
Птице су пописиване са бродова, из аутомобила или пешице, а бројене су патке, гуске, лабудови, гњурци, ронци, чапље, галебови и остале птице које бораве на водама или уз њих.
Ове сезоне две најбројније врсте су биле глувара и обични галеб, док су све остале биле знатно малобројније.
На зимовању у Србији по први пут је потврђено присуство чак четири врсте иначе стриктних селица – спрудник мигавац, жута чапља, мала спрутка и властелица.
Од осталих ретких врста зимовалица са севера бележени су још мали и велики лабудови, патка ледењарка, црни и баршунасти турпани, средњи ронци, црни орлови, превези, ушати гњурци, велики црноглави галеб, црни галеб, ритске сове, а знатно учесталији су били налази селица које изузетно ретко остају код нас током зиме, попут ражањева, мрких спрудника, малих белих чапљи, златних вивака, мрких галебова, гакова, чапљи говедарки, великих и малих царских шљука, полојки, црних рода, спрудника убојица и других.
- Посебно је изненадило масовно презимљавање иначе малобројних пловки чегртуша и звиждара, а по први пут је број глобално угрожених малих лабудова премашио троцифрену бројку – 101! Ипак, забрињавајуће је даље опадање бројности глуваре и лиске, као и велико загађење и комунални отпад свуда дуж наших водотокова. Нелегално узурпирање приобаља језера и река, хемијско загађење, преоравање слатина и влажних ливада велики су проблем како за птице, тако и људе, јер представља веома негативан однос према води као природном ресурсу. Значајно се осетило и одсуство гусака на нашим теренима током јануара, јер нам једноставно због благе зиме нису дошле на зимовање. Очите климатске промене овог јануара биле су видљивије него икад до сада, а присутност све већег броја врста и јединки некада стриктних селица на зимовању код нас то и потврђује - истиче Шћибан.
Сазнања до којих се долази кроз ово истраживање користе се за предузимање конкретних корака у заштити популација дивљих птица, ловних врста на међународном нивоу, а подиже се и свест о важности водених станишта за очување биолошке разноликости.
Подаци које орнитолози у Србији прикупе на крају се обједињују и шаљу у светску базу података коју води организација Wetlands Интернатионал, те касније имплементирају у Бернску, Бонску, Рамсарску и AEWA конвенцију. Подаци са Панонског пописа птица грабљивица ће бити тек накадно објављени, а у наредном периоду нам предстоји прикупљање и обрада података, наведено је у саопштењу.