КАКО ЈЕ ЛЕПА НАША СРБИЈА! Ових пет локалитета налази се на Унесковој листи светске културне баштине (ФОТО)
Први заштићени локалитети су средњовековни комплекс споменика Стари Рас и манастир Сопоћани који су под заштиту стављени 1979. године
На листи Светске баштине Организације Уједињених нација за образовање, науку и културу (Унеско) налази се дванаест локалитета у Србији који су, у оквиру пет уписа, смештени под заштиту ове организације као места од изузетног значаја за светску културу, науку и образовање.
РХМЗ ИЗДАО ХИТНО УПОЗОРЕЊЕ! Спремите летње ствари, али и живце - до краја месеца ПРАВИ ПАКАО
ДА ЛИ ВИ У ВАШЕМ МАЛИЊАКУ ИМАТЕ ОВАКВО ОБЕЗБЕЂЕЊЕ? Малинаре и њихово црвено злато код Копаоника од лопова чува медвед
НАЈБОЉА МОСТАРСКА ЛАСТА: Ужичанин Драган Милновић шампион у скоковима са Старог моста у Мостару (ВИДЕО)
Први заштићени локалитети су средњовековни комплекс споменика Стари Рас и манастир Сопоћани који су под заштиту стављени 1979. године. Након приступања Србије Унесковој конвенцији, под заштиту су стављена четири манастира са Косова, остаци палате Ромунилијана и три локалитета стећака.
Гамзиград-Ромулијана, палата Галерија
Комплекс палате и меморијални комплекс Гамзиград-Ромулијана палата Галерија на истоку Србије је археолошко налазиште близу Зајечара у источној Србији, које се од 29. јуна 2007. године налази на Унесковој листи Светске баштине. Првобитно названа Феликс Ромулијана, палата је изграђена крајем трећег, почетком четвртог века по иницијативи Гаја Валерија Максимилијана Галерија, а име нови по његовој мајци. Локалитет се састоји од утврђења, палате у северозападном делу комплекса, базилика, храмова, топлих бања, спомен комплекса и тетрапилона. Група зграда такође је јединствена по преплитању церемонијалних и меморијалних функција.
Утврђење, палата и меморијални комплекс јединствено су сведочанство о римској грађевинској традицији коју прожима идеолошки програм друге тетрахије и сам Галерије као њихов градитељ.
Средњовековна здања на Косову
Представљају Унесков субјекат на листи Светске баштине који се налази у Србији, на Косову и Метохији. У њега су укључена четири средњовековна манастира Српске православне цркве - Високи Дечани, Пећка патријаршија, Богородица Љевишка и Грачаница. Прво су се 2004. године на листи нашли Високи Дечани, а онда је Унеско две године касније уврстио и остала три манастира. Четири здања налазишта одражавају високе тачке византијско-романичке црквене културе, са својим изразитим стилом зидног сликарства, које се развило на Балкану између 13. и 17. века.
Манастир Високи Дечани изграђен је средином 14. века за српског краља Стефана Дечанског и уједно је његов маузолеј. Манастир Пећка патријаршија је група од четири куполасте цркве са низом зидних слика. Фреске цркве Светих апостола из 13. века сликане су у јединственом, монументалном стилу. Фреске с почетка 14. века представљају изглед новог тзв. палеолошког ренесансног стила, комбинујући утицаје источне православне византијске и западнороманичке традиције. Овај стил је касније имао пресудну улогу у балканској уметности.
Међутим, због потешкоћа у управљању и очувању која проистичу из политичке нестабилности региона, група средњовековних српских манастира на Косову, стављена је на листу угрожене баштине.
Стари Рас и Сопоћани
На периферији Старог Раса, прве престонице некадашње Рашке, налази се импресивна група средњовековних споменика коју чине тврђаве, цркве и манастири. Осим тога, антички град Рас црпео је снагу из свог положаја на раскрсници путева и обогаћивао се под утицајем истока и запада. Бројни споменици чине јединствени архитектонски комплекс који сведочи о периоду када се главни град српске државе налазио у Старом Расу. Ове зграде, подигнуте углавном између 9. и 11. века изражавају архитектонски стил карактеристичан за Рашку школу.
Сопоћани пак, подсећају на контакте између западне цивилизације и византијског света. Манастир је познат по изузетном квалитету својих украсних фрески које пружају историјске записе о породици оснивача овог манастира. Квалитет композиција, углавном насталих у 13. веку сведочи о виталности византијске уметности у време када је Константинопољ био у рукама крсташа.
С друге стране, Композиција фрески које красе манастир Светог Ђорђа у Старом Расу оригинална је у обради фигура у маниру икона и инспирацију црпи из античке уметности. Петрова црква, седиште рашког епископа, такође је украшена фрескама из 13. века.
Стари Рас и Сопоћани су уврштени на листу Светске баштине 1979. године.
Стећци - средњовековни надгробни споменици
Средњовековна некропола стећака, која се налази у Перућку спада у најочуваније некрополе овог поднебља и на Унескову листу Светске баштине уписана је 2016. године. Чак 28 локалитета који се налазе у БиХ, западној Србији, западној Црној Гори и централној и јужној Хрватској, представљају та гробља и регионално препознатљиве средњовековне надгробне споменике или стеће. Гробља, која датирају из периода од 12. до 16. века, постављена су у редове, као што је то био уобичајени стил у Европи у средњем веку. Стећци су углавном исклесани од кречњака. Садрже широк спектар украсних мотива и натписа који представљају иконографске континуитете у средњовековној Европи, као и локално препознатљиве традиције.
Манастир Студеница
Манастир Студеница један је од најстаријих и највећих српских средњовековних манастира који је на Унескову листу уписан 1986. године. Основао га је Стефан Немања, оснивач средњовековне српске државе, крајем 12. века. То је највећи и најбогатији српски православни манастир. Његова два главна дела, Богородичина црква и Краљева црква су изграђена од белог мермера и садрже непроцењиве колекције византијских фресака из 13. и 14. века. Студеница је изузетан и добро очуван пример манастира Српске православне цркве.
Номиновани локалитети из Србије
Већ 19 година на листи номинованих налазе се Национални парк Ђердап, Специјални природни резерват Делиблатска пешчара, Национални парк Шар-планина, Национални парк тара и Ђавоља варош.
Године 2010. на листу номинованих додат је и манастир Манасија, Рајачке Пимнице, Смедеревска тврђава и Царичин град. Бач се прикључио листи номинованих тек 2019. године.
Осим Бача, исте године за листу природних баштина древних и исконских букових прашума Карпата и других региона Европе, номиновани су Национални паркови на Фрушкој Гори, Тари и Копаонику.
Прошле године од стране Унеска прихваћен је и предлог Србије да се за листу светске баштине номинују и границе Римског царства, тачније Дунавски лимес.