СРБИЈИ ПРЕТЕ СТРАВИЧНИ ЗЕМЉОТРЕСИ: Најугроженији је ОВАј део државе!
После земљотреса у Италији и Македонији поставља се питање да ли сличан сценарио чека и Србију.
Сеизмичка опасност је најизраженија на простору централне Србије, упозорио је заменик директора Републичког сеизмолошког завода (РСЗ) Бранко Драгичевић и додао да у Војводини опасности од земљотреса нема.
И СРБИЈИ ПРЕТЕ СТРАВИЧНИ ПОТРЕСИ: Очекују се нова подрхтавања, ево и када!
- Постоји висок ниво сеизмичке опасности на територији Србије. Реално је на овим просторима очекивати магнитуде и до 5,9 - највише шест степени Рихтерове скале, јер су се земљотреси те јачине већ дешавали - рекао је Драгичевић.
Према његовим речима, карактеристика земљотреса је да се дешавају на местима где су се већ догодили у прошлости. У Србији су ранијих година јачи потреси забележени у Краљеву и на простору Мионице.
- Срећна околност је то што на нашим просторима немамо тако велико прикупљање сеизмичке активности, као у околним земљама: Македонији, Албанији, Грчкој, Турској, Италији и Црној Гори , али то не значи да смо безбедни - нагласио је Драгичевић.
Како је додао, на примеру земљотреса у Краљеву, који се догодио 2010. године, показало се да је доста објеката сеизмички необезбеђено – стари су или нису поштовани прописи о асеизмичкој градњи. Драгичевић је акценат ставио на превентивно деловање – од асеизмичког пројектовања, просторног планирања и јачавања служби за деловање у ванредним ситуцијама, до едукације становништва.
Какве ће последице земљотрес имати, осим од његове јачине зависи и од тога да ли се догодио у руралној или градској средини, на којој дубини и удаљености објеката, али и од квалитета тла, које неколико пута може да увећа штетно дејство земљотреса.
- Земљотрес се не може спречити и не може се предвидети дан, час и тачно место, али се може ублажити превентивним деловањем – поручио је Драгичевић и објаснио да сеизмолози израђују прогнозне карте, које говоре у ком простору ће се догодити следећи земљотреси.
За малу материјалну штету након земљотреса у Скопљу, он разлог види у квалитету објеката, а за велики број повређених у паници. Он је подсетио да се у Македонији на истом месту 1963. године догодио разоран земљотрес у којем је живот изгубило више од 1.000 људи и срушено три четвртине града.
То је био разлог за изградњу објеката који испуњавају стандарде, али и за већи страх грађана који су се углавном повредили бежећи у паници. Драгичевић је подсетио да је након главног удара нормално да уследи неколико десетина, па чак и стотина слабијих удара, као што је случај у Македонији.