ДА ЛИ СРБИЈИ ПРЕТИ РАЗОРАН ЗЕМЉОТРЕС? Данас се тресла Хрватска, а шта ће бити са нашом земљом - сеизмолог решава мистерију
Јутрос је земљотрес јачине 5,2 степена по Рихтеровој скали дигао на ноге све у Петрињи, а осетио се и у Београду, Новом Саду и Бачкој Тополи.
Дежурни сеизмолог Сеизмолошког завода Србије Горан Крунић објашњава да с обзиром на удаљеност епицентра земљотреса у Хрватској он код нас није могао да има ни могућност инструменталног записа.
СВЕ ЗА ОСМЕХЕ МАЛИШАНА: Деци смештеној на клиници у Тиршовој пакетиће убацивали кроз прозор! (ВИДЕО)
ПРЕОКРЕТ КОМЕ СЕ НИКО НИЈЕ НАДАО! Погледајте какво нас време очекује - прогноза РХМЗ-а (ФОТО)
Србију задеси годишње 2000 потреса!
- Под тим подразумевамо потресе техногене природе - минирања, уништавања експлозива и томе слично, а 95 одсто тога је инструментална регистрација. Оно што се инструментално региструје што се дешава, а што становништво не осети. Мањи број је оних који се осете и који имају манифестацију на терену на објекима и на људима. Дневно, у просеку, са нашом националном мрежом региструјемо четири, пет минирања и до једног земљотреса инструментално. Задњи земљотрес код нас који је могао да има благе ефекете, не у смислу да има штете, него да се осети, био је јуче у 13.24, у регионо Блажево, код Куршумлије, магнитуде 2,3 у самом епицентру" - каже Крунић.
- Земљотрес у Петрињу у Србији није могао да направи било каква оштећења, чак ни блага јер хипоцентрална дистанца од епицентра, од Петриња, а то је негде око 280 километара, а интензитет је процењен на 3 степена Меркалијеве скале, нема могућности за неку штету. Епицентрално да, и сигурно је да је Петриње претпело значајна оштећења, али код нас не. Меркалијевеа скала даје процењени интензитет на основу сакупљених података са терена. Обиђе се терен, види се да ли је било рушења, каква је штета, коментари људи да ли су се пробудили, и како… На основу удаљености од епицентра, а то је од нас 280 километара, нема могућности ни инструменталног записа. Чак и до 200 километара, подаци који су они из Хрватске објавили, говоре је интензитет Меркалијеве скале мањи од 3 степена. Дакле, може се осетити, али не може да изазове штету - објашњава Крунић.
Најјачи земљотрес у Србији био је у Краљеву 2010. године магнитуде 5,4!
- Историјски гледано, са највећом магнитудом, осим Краљева, имали смо и 1998. године у региону Мионице са магнитудом 5,7, а тај регион је погодио и ауприлу 1999. године, за време бомбардовања, био је 5,4. Један од јачих био је и на Копаонику 1980. године са магнитудом 5,8. Онда имамо историјске земљотресе на Руднику 1927. и у Лазаревцу 1922. са магнитудама од 6 степени Реихтерове скале. Тада сеизмологија данашњег типа није постојала. Процена је била на основу манифестација на терену, на основу природних појава, записа у књигама - прича Крунић.
Горан Крунић додаје и да потрес у Хрватској, ланчано не може да доведе до сеизмичких активности у нашој земљи.
Ми имамо своје сеизмичке зоне које могу бити пре или касније активне. Не можемо да кажемо да ће Хрватска да их узрокује. Ни онај ранији земљотрес у Загребу се није регистровао код нас, нити на регион. Такође, земљотреси не могу да се предвиде. И многи јачи од нас, и инструментално и технолошки, са дугогодишњим пројектима, нигде нису објавили податак у стручној литературу да је неко могао да предвиди земљотрес. Оквирно се може рећи да може да се очекује земљотрес, те и те магнитуде, на том и том подручју у том и том временском периоду, али да као метеоролози кажемо да се ће он десити у наредних 12 или 24 сата и на ком тачном месту, то је немогуће за сада - говори Крунић.
Након Хрватске, земљотрес је погодио и Грчку, а Крунић додаје да се процентуално повећава број регситрованих потреса које региструје ова служба.
- Али, не у смислу да је повећана сеизмичка активност, већ је осетљивија мрежа, већа густина станица, већи је извор информација, па има више самих регистрација са терена. Тако да имамо негде око 2.000 регистрација на годишњем нивоу - наводи Крунић.
Шта радити у случају земљотреса?
- У простору у којем обитавате пре него што се догоди земљотрес, био то радни или неки други простор, сви елементи треба да буду добро фиксирани на зидовима – слике, лампе, да се при љуљању зграде не би десило да слика падне на главу. Треба да буду добро фиксирани и висећи елементи, ормани, плакари све што може да се преврне у случају љуљања. Када дође ди земљотреса, треба изаћи из објекта, али никако лифтом. Јер, врло брзо може да дође до нестанка електричне енергије, па можете да останете заглављени. Кад се изађе из објекта треба да се удаљите на пристојну удаљеност, односно колико је висина објекта на ту дужину од њега, и сачекати информације шта се дешава. Данас, захваљујући технологији, већ у првој или другој минути имате инфомације где се и шта десило и процењене магнитуде. Док сте у објекту, треба стати где је носећи зид, не преградни, већ где су врата. Ту стати и сачекати, јер је највећа вероватноћа да ће он остати цео, без рушења - саветује Крунић.
Ако сте током земљотреса унутра: склоните се под комад тешког намештаја код носећег зида и држите се; заштитите главу рукама; не покушавајте да напустите зграду; сместите се даље од стаклених површина.
Ако сте током земљотреса напољу: останите на отвореном док трешња не престане; померите се даље од зграда, уличних светиљки и разних водова.
Ако сте током земљотреса у превозу: померите се на отворено даље од зграда, дрвећа, надвожњака и водова; зауставите се и останите у возилу; када потрес престане избегавајте мостове и рампе.