СРПСКИ НАУЧНИК ИЗ АМЕРИКЕ ОТКРИО: Познато како ће се пандемија завршити, ово је пети корона вирус
Када и како ћемо се вратити у нормалу, зашто половина популације не жели да се вакцинише, и која су то питања која муче оне који још увек размишљају да ли да се вакицнишу?
- Методологија повратка у нормалу је увек била и остала иста, стицање колективног имунитета. Без обзира да ли се вакцинишемо или прележимо вирус, тако стечена отпорност ће пре или касније да опадне – али не на нулу. Онда ћемо примити следећу вакцину, или ћемо се заразити неким следећим сојем, сваки пут дограђујући и ширећи отпорност још мало. Корак по корак, доћићемо до тачке у којој имамо довољно широк, довољно вишестран, и довољно снажан имунитет према овом новом нападачу. У том тренутку, овај нови вирус ће се придружити претходним, и постати за нас просто пета ставка на листи људских коронавируса који углавном изазивају прехладе, објашњава неуробиолог и молекуларног биолог др Милош Бабић.
Како истиче наш научник, сви ми смо у детињству прележали те вирусе, разних сојева сваке од четири различите врсте. Имали смо најчешће кашаљ, температуру, и сличне симптоме, и то смо генерално звали "прехладом."
ГДЕ СЕ СТУДЕНТИ НАЈВИШЕ ЗАРАЖАВАЈУ КОРОНОМ? Истраживање открило забрињавајуће податке
"ЗАЈЕДНО ПЛАЋАМО ГРЕШКУ" Драматично упозорење др Здравковић: Умиру нам и млади, а било је времена за вакцину
СРБИЈА УВЕЛА ЈОШ ДВА ЛЕКА ПРОТИВ КОРОНЕ: Овде можете погледати НОВИ ПРОТОКОЛ за лечење ковида 19
- Не увек, има сваке године деце која умру од коронавирусних инфекција, поготово су бебе рањиве. Али у огромној већини случајева, флексибилан и снажан дечији имуни систем се пробије кроз такве поновне инфекције, и на крају произведе моћну вишестрану отпорност. Када одрастемо, тај имунитет нам остаје све до дубоке старости. Кад као одрасли налетимо опет на неки сој тих старих коронавируса, наш имунитет из детињства обично или одмах уништи инфекцију, или је сведе на просту прехладу. Сада имамо ситуацију да се појавила потпуно нова врста вируса, какву наш имуни систем никада није видео, појашњава др Бабић.
Како даље истиче саговорник, да смо деца, ово не би био толики проблем - мада је овај вирус и за младе опаснији од претходних (због микротромбоза и снажних ефеката на системе запаљења), јер скоро сва деца га ипак прележе само као прехладу.
- Након што буду изложена разним сојевима (или вакцинисана), деца ће изградити исту ону снажну отпорност као и против старих коронавируса, на коју ће моћи да се ослањају до краја живота. Али нисмо сви деца, и ту лежи срж проблема. Ми за овај нови вирус немамо ту стару отпорност из детињства, и што смо старији то нам вирус више прети. Морамо да некако са овим нашим одраслим и мање флексибилним имуним системом развијемо једнако широку отпорност као што већ имамо на она четири стара коронавируса - прича др Бабић.
С обзиром да је нови вирус сада широко распрострањен и не може да се искорени, сви ћемо бити изложени пре или касније, додаје научник.
- Једини избор кога имамо је да ли ћемо у то излагање ући са неким нивоом заштите (кроз вакцинацију), или ћемо ићи без заштите – бацити коцкицу и надати се да ћемо се извући живи и без дугорочних последица. Но, ово је тема о којој постоји много збуњености, и можда је време да се да једно шире и темељније објашњење шта то у ствари значи. Коронавируси нису нова ствар. Сваких неколико векова се неки нови коронавирус пробије и произведе пандемију. На пример, једна велика се десила крајем 19. века, изазвана глодарским коронавирусом који је прво заразио краве, па се затим пренео на људе. И тај вирус и даље циркулише целим светом, заједно са три друге врсте које су на људе прешле током претходних векова и миленијума , објашњава др Милош Бабић.
Иако смо о овој теми много пута говорили, половина становништва у Србији још увек није вакцинисана. Упркос апелима лекара, ситуација је јасна, остатак или не жели вакцину или још увек размишља.
- На ову тему је много тога већ речено, и нема сврхе понављати. До сада је дато шест милијарди доза разних вакцина против ковида, и дословно пола човечанства је вакцинисано. Када имате пројекат на коме истовремено раде Американци, Руси, Кинези, и Индијци; за кога новац и стручност истовремено улажу и Јевреји и Арапи - ту је заиста бесмислено тражити длаку у јајету. Ја бих овде само дао две просте чињенице. Прво, ако вас занима да ли је вакцина сигурна, погледајте ко се највише вакцинише. Богате и развијене земље јуре према потпуној вакцинацији великом брзином. Исланд, Данска, Шведска, Португалија, Шпанија, Уједињени Арапски Емирати, богатији крајеви Америке, сви су стигли до 80 одсто. Број вакцинисаних у Великој Британији, Канади, Француској, Ирској, Италији, Немачкој, Јапану, и другим развијеним државама се креће у близини 70 одсто, и наставља да расте из дана у дан, каже др Бабић.
Ми смо водили цео свет у почетку, врло брзо стигли до 40 одсто, али онда смо ту стали. Да ли знамо нешто што нико други на свету не зна? Или смо се масовно “упецали” на приче са друштвених мрежа, и сада себе означавамо као будућу сиромашну забит у којој инфективне болести не могу да се контролишу.
- Вакцине су лек. Сви лекови имају одређен број нуспојава. Имају их и суплементи, и витамини, па и основне прехрамбене намирнице. И нормално је бити пажљив са вакцинама као што треба бити пажљив са било којим леком. Но, сви ти ризици су бледа сенка у поређењу са ризицима вируса. Бојите се дугорочних последица вакцине? Вирус оставља дугорочне последице које су десетинама пута горе, и стотинама пута чешће. Бојите се да ће протеин из вакцине бити токсичан, или да ће изазвати неке проблеме са плодношћу (иако број трудноћа није ништа мањи у високо вакцинисаним државама)? Онда треба да будете потпуно престрашени од вируса који у телу производи те исте протеине на много већем нивоу, кроз цео ток инфекције, и који их шири кроз цео организам док притом гази по нашим унутрашњим органима - каже др Бабић.
Радије зарадити вирус него примити вакцину је потез којим се од свих доступних опција намерно бира она најгора. И такав избор ће нас све, колективно, јако скупо коштати. И сада одмах током овог таласа, али и кроз следеће године и деценије, каже саговорник.
Онима који су се вакцинисали бих се просто захвалио што су се придружили цивилизацијском пројекту борбе против заједничке опасности. Вакцине нису савршене, али представљају корак у грађењу имунитета према овом вирусу, од чега нам свима зависи повратак у нормалан живот. Онима који се нису вакцинисали... па, рекао бих да је сада ефективно прекасно. Делта је јако заразан сој, а потпуни имунитет од вакцине настаје тек две недеље након друге дозе. Велики број људи који се сада вакцинише ће се заразити пре него што њихов организам успе да произведе довољан ниво отпорности. Тако да тренутно не видим разлог за неко велико убеђивање људи који не желе вакцину. Сада треба прво издржати талас Делта соја, и надати се да ће број жртава и инвалида бити што мањи. Али када талас прође, онда налећемо на важније питање. Колико ће се људи након тог искуства вакцинисати? А колико ће и даље одбијати вакцину, и чекати да дође и да их зарази следећи сој, поручује др Бабић.