СТВАРА ТЕШКЕ ФОРМЕ БОЛЕСТИ: Др Аџић Вукичевић објашњава зашто је све више младих заражено короном
Пацијентима некада због прогресије болести и стварања тромбоза морају да ампутирају руку или ногу.
У Ковид болници у Батајници до сада је због короне лечено око две хиљаде пацијената, а тренутно је у овој установи хоспитализовано око 400 оболелих. То је за 10 до 15 одсто мање у односу на децембар када је овде збрињаван највећи број грађана са симптомима ковида-19.
"ПОЈАВА НОВОГ СОЈА У СРБИЈИ ПИТАЊЕ ЈЕ ДАНА" Др Тиодоровић открио и шта ће бити са попуштањем мера
ДР ДАРИЈА САОПШТИЛА УКУПАН БРОЈ ВАКЦИНИСАНИХ У СРБИЈИ: Открила и које су то установе тренутно ПРИОРИТЕТ за имунизацију!
"ОД МАРТА СМО У РАТНОМ СТАЊУ" Др Саздановић открива које ТРИ СТВАРИ могу да донесу спас од короне! (ВИДЕО)
Доцент др Татјана Аџић Вукичевић, пулмолог и руководилац ове болнице, објашњава да се вирус променио, да је мутирао, али да и даље ствара тешке форме болести. О томе сведоче рендгенски снимци тешких упала плућа и свакодневни прилив оболелих, али ту су и они чији су резултати анализа веома лоши, а који се осећају добро.
- Интересантно је да имате оболеле од короне који се супер осећају и шетају, немају велике тегобе, а када им видимо снимак плућа помислимо: "овај пацијент може да умре сутра колико му је лош снимак плућа". Такве пацијенте морамо да задржимо на лечењу, да им дамо терапију и пратимо неколико дана како бисмо видели у ком ће правцу ићи њихов опоравак. Тек онда ако утврдимо да је све у реду можемо да им дозволимо кућно лечење. На основу тих искустава могу да кажем да нешто није исто као пре три или шест месеци - наводи др Аџић Вукичевић.
Без обзира на мањи број пацијената, они који се овде лече имају подједнако тешке клиничке слике. И нема правила ко ће бити теже болестан, млађи или старији болесник. Свакога дана се прими од 40 до 50 нових пацијената. Две трећине оболелих су мушкарци.
- Можда сада немамо много тешко оболелих у двадесетим годинама, али имамо доста оних који су у тридесетим годинама. То су тешки и компликовани болесници и сви морају да буду прикључени на кисеоник, неки вид инвазивне и неинвазивне вентилације, о којима даноноћно морају да брину тимови лекара. Пацијентима некада због прогресије болести и стварања тромбоза морамо да ампутирамо руку или ногу - напомиње она.
Носиоци вируса корона који немају упалу плућа не треба да буду у болници. Али, ако имају било какву промену на снимку плућа и поремећене параметре запаљења, о којима говоре леукоцити у анализи крви или ЦРП, онда они морају да буду примљени у болницу. То се посебно односи на оне који већ имају неке придружене болести. Ту се мисли на дијабетес, артеријску хипертензију, гојазност, али и ако је неко имао малигну болест или је примао имуносупресивну терапију.
- Увек је боље примити особу да два, три дана буде под будним оком лекара него је не примити. Болница у Батајници је дошла у право време, када је у Србији бележено дневно по 8.000 оболелих од ковида. Пре тога, морали су тешки болесници да се возе из Београда по 250, 300 километара са лекарском пратњом и кисеоником како би били смештени у прву слободну болницу. И таман када их одвезу, екипе хитне помоћи се враћају по друге болеснике и возе их даље. Мислим да је хитна помоћ потрошила гориво онолико колико би га иначе користила до 2025. године - сматра др Аџић Вукичевић.
Ковид болница на Батајничком друму има 12 полуинтензивних и четири интензивне неге. Ради једно крило установе, друго још не. Уколико, не дај боже, затреба, она каже да ће и друго крило бити пуштено у употребу. Све службе раде осим операционе, ангио и порођајне сале. Овде и 28 људи долази три пута недељно на дијализу. Лабораторија ради 24 сата и обављају се разна снимања.
- Неке болнице попут Института за реуматологију, Клинике за ортопедију "Бањица", Клинике за грудну хирургију КЦС-а и Клинике за пулмологију КЦС-а вратиле су се у нековид система рада, односно не примају више пацијенте са короном и ми смо преузели њихове најтеже болеснике, док су они са лакшом клиничком сликом смештени у "Арену". Доста пацијената због короне заврши на респиратору. Када се неко стави на респиратор значи да више нема мишићне снаге и резервног простора да дише. Њему мора да помогне машина и да му избацује и убацује кисеоник из плућа. То је последњи потез који човеку даје наду да може да остане жив - напомиње др Аџић Вукичевић.
Смртност људи који се ставе на респиратор је велика јер преживи 30 одсто њих, каже наша саговорница. И процес одвајања од респиратора је мукотрпан и тежак. Пацијент мора да испуни све виталне параметре да би могли да га "одвоје" од машине. Дужи боравак на респиратору носи ризик од инфекција јер могу да се јаве бактерије које су отпорне чак и на резервне врсте антибиотика, па болесници могу да добију сепсу и имају знаке отказивања бубрега. Некада лекари морају и да им направе отвор на душнику да би кроз то место могли да дишу.
- Има пацијената старијег животног доба који су све то победили и отишли кући на својим ногама. Али има и оних који се нису опоравили. Не знамо и даље зашто је то тако. Било би добро када би се радиле обдукције. Нису код преминулих биле класичне упале плућа. То су били мали микроваскулитиси, тромбови који настају прво у плућима па онда у разним органима, мозгу, панкреасу, јетри, слезини, екстремитетима. "Откаче" се и не знате где ће да заврше - додаје ова пулмолошкиња.
А и они који су прележали ковид морају да буду под надзором стручњака. Наша саговорница напомиње да је неопходно да неко прати здравствено стање пацијената који су излечени, да се види шта се даље дешава са тим људима. То ће бити интересантно да би се извели даљи закључци о последицама вируса. Јер, и даље има веома много непознаница о корони.
- Пратила сам пацијенте који су преживели корону у првом таласу. Имали су страшне последице, нису могли да дишу, да се истуширају и обаве личну хигијену... Затим се све постепено враћало у нормалу. Једноставно, требало је времена. Приметила сам да су после сви успели да поврате нормалне параметре плућне функције. Од њих 300, можда само једна особа није успела да се врати у нормалу. Имали смо и пацијенте који су прележали корону, па су је опет добили, али су они малобројни. Они нису имали тежу клиничку слику у односу на прву појаву болести - открива др Аџић Вукичевић.
По њеном мишљењу, корона никада неће нестати, али ће успети да се сузбије вакцинацијом. Временом ћемо научити да са њом живимо и боримо се против ње као и против других болести попут ХИВ-а или туберкулозе.