ДАНАС ЈЕ ЛОВАЧКА СЛАВА СВЕТИ ЈЕВСТАТИЈЕ: Верници са посебним разлогом одлазе у паркове и шуме
Почео се славити већ у трећем веку
Верници Српске православне цркве славе данас светог великомученика Јевстатија (Плакиду), а ловци ће испунити шуме и горе и обележити на свој начин своју славу. С. Евстатије је и хришћански пример да малодушности нема места.
УСКОРО ЋЕМО КОРОНУ ЛЕЧИТИ ПИЛУЛАМА И ТО КОД КУЋЕ? Др Куљић-Капулица објаснила како ће ЧАРОБНИ ЛЕК функционисати
НЕ ДАЈТЕ ДА ВАС ХЛАДНО ЈУТРО ПРЕВАРИ: Температура данас скаче као да је пролеће, а онда нас чекају пљускови и освежење
АУ, ШТА УРАДИ ЧОВЕКУ?! Застрашујући снимак из Инђије, надајмо се да је мајстор добро после овога (ВИДЕО)
Свети Јевстатије Плакида (или Свети Евстатије), чији данас празник обележава СПЦ, одавнина је заштитник лова, те га и ловци православних земаља славе 20. септембра (по старојулијанском а 3. октобра по грегоријанском и новојулијанском календару).
Због тога ће данас новом многи ловци дана у шуме и горе, не због самог лова већ више због свог патрона и међусобног дружења у слављењу славе. "Тако ми светог Јевстатија, ловачког патрона", позната је заклетва на истинитост "ловачке приче" из "Зоне Замфирове".
У животопису Св. Јевстатија, налазимо да се у младости звао Плакида, и да је живео од 70 до 120 године после Христовог рођења, у Риму.
Био је страствени ловац и војсковођа у време цара Тита и Трајана. Легенда каже да, полазећи једном у лов на хришцански празник Велики петак, наиђе у шуми на јелена. Божијом помисли појави се светао крст међу роговима јелена и дође му глас Господњи позивом да оде свештенику хришћанском и да се покрсти.
Плакида појавом послуша, оде и покрсти се, заједно са женом и два сина. На крштењу доби име Јевстатије. Након тога врати се поново у шуму на исто место где му се појавио јелен и клекнувши заблагодари Богу сто га је привео Христовој истини. У тај час поново је чуо тајанствен глас који му предрече његово страдање. Одмах затим Јевстатије тајно напусти Рим са својом породицом и премести се у Египат, где је провео прерушен у затишју, петнаест година.
Међутим пред крај владавине цара Трајана, нападоше Варвари Римско царство и цар пошаље два официра по читавој држави да потраже војсковођу Плакида. Божијом помоћи га пронађе у Египту и доведе у Рим. У међувремену цар Трајан је умро а на престо царства је дошао Андријан. Када позва цар војводу Плакиду да принесе жртву он рече да је Хришћанин и цар га одмах стави на муке и кад му звери не учинише ништа, цар га заједно са женом и синовима баци у тело усијаног металног вола. Трећег дана извадише његово тело мртво а од жара неповређено и сахранише га.
Већ у трећем веку по Христовом рођењу, ловци Хришцански почели су славити Св.Евстатија, као великомученика и заштитника лова по свим областима Римског царства и тако до дана данашњег.
Тропар (глас 4):
Мученици Твоји Господе, у страдању своме су примили непропадљиви венац, од Тебе Бога нашега, јер имајући помоћ Твоју мучитеље победише, а разорише и немоћну дрскост демона: Њиховим молитвама спаси душе наше.
Самоубиство је смртни грех и пркос Духу Светоме, који живот даје, каже једна хришћанска беседа. Самоубиство је утолико страшнији грех од убиства, што грех убиства човек може још и покајати, док за грех самоубиства нема покајања. Ево два случаја превелике невоље, у којима би малодушни извршили самоубиство, а у којима су се свети Божји људи показали јунаци.
Св. Евстатије једнога дана нађе се у оваквом положају: на једној обали реке беше оставио једнога сина, док је другога пренео на другу обалу и вратио се да и онога сина пренесе. Дошавши до средине реке он погледа на једну обалу и виде, како лав ухвати једнога сина његовог и однесе; погледа на другу обалу и виде, како вук зграби другог његовог сина и однесе. Малодушан би се у таквом случају загњурио у воду и учинио крај своме животу. Евстатије, испуњен тугом, не изврши самоубиство него с надом на Бога проживе 15 година као најамник. И дочека овај стрпљиви човек да види опет своја два сина.