ТЕМПЕРАТУРА, МАЛАКСАЛОСТ, МУЧНИНА "РЕЗУЛТАТ НЕГАТИВАН": Ово је прича о томе како НИСАМ ПРЕЖИВЕЛА КОРОНУ!

Тестирање, коронавирус / Извор: Профимедиа/илустрација

Шести дан је био најгори.

Температура, мучнина, презнојавање, малаксалост - не, ово није још једна исповест онога ко је преживео корону, али је прича о томе како нисам преживела корону.

Велики конвој хуманости стигао и у западну Србију – До сада најозбиљнија донација за Општу болницу Ваљево

СТО ПОСТО ДОМАЋЕ! СТИЖЕ СРПСКИ ТЕСТ НА КОРОНА ВИРУС: Познат и датум кад се очекује!

МЕЂУ ЗАРАЖЕНИМ И НАЈМЛАЂИ: Апел на грађане Зајечара да поштују ПРОПИСАНЕ МЕРЕ

Док нисам добила симптоме, нисам превише размишљала о последицама сусрета са људима у околини, па сам маску носила само онда када је то неизбежно - у продавници, апотеци, али при сусретима са пријатељима ни у подсвести. То је, чини се, нормално, будући да као и сви млади са 28 година не размишљаш да теби корона вирус може да се деси.

Па ипак, сада већ пре тачно седам дана добила сам температуру праћену главобољом. Не, нисам помислила да имам корону, већ сам то приписивала како умору, тако и мојим ранијим проблемима са несносним главобољама.

Попила сам свој проверени лек и надала се најбољем. Ни боље, а камоли најбоље није ме сачекало следећег дана. Сачекао ме је још један симптом - мучнина.

Малаксалост, малаксалост, без жеље и воље за јелом (то није ништа ново, сваки пут када сам се прехладила нисам могла да једем), буквално као да ми се душа од тела одваја. Температура је око 38 ујутру, па се повуче, па се врати и тако у круг. И даље не мислим да имам корона вирус, али због људи око себе одлучујем да би било паметно да одем у ковид амбуланту.

Све време се премишљам, јер не бих да параноишем, али како немам снаге да се браним од свих људи који ме убеђују да идем, попуштам. Док идем на преглед, све време размишљам како је то бесмислено, како нисам изгубила мирис и укус, како не кашљем и како моја температура има хиљаду могућих разлога.

Долазим у амбуланту, нема превелике гужве, али пошто живим у убеђењу да корона вирус немам, одмакла сам се од свих присутних, носим маску, рукавице. Након обављених прегледа, вађења крви и снимања плућа мало сам причекала. Налази су стигли брзо и све је било мање-више у реду, али будући да имам температуру, ваде ми брис и кажу да не знају тачно када ће налаз, да би требало за неколико дана да ми стигне.

корона вирус у Бразилу / Извор: Реутерс

Као терапију дају ми много витамина, хемомицин и парацетаол за температуру - читав "корона" пакет. Одлазим кући, а кроз главу ми пролази да ће по оном неписаном правилу бити " чим су ми урадили тест, симптоми ће проћи".

То се није десило. Мој ролеркостер симптома се наставио. Наредна три дана сам имала температуру на прескоке, главобоље су утихнуле, али се мучнина појачала. Готово је постала свакодневица. Све што поједем - повратим. Ту сам већ почела да мислим да је ово ипак корона, а томе је доприносила околина која се понашала као да сам позитивна, па су ми сви давали савете како да је "преживим".

Наравно, све то време контакте сам свела на минимум, готово никог да нисам виђала осим онлајн. Мало по мало, схватила сам да све више верујем да се борим са болешћу која је променила свет. Са друге стране, задовољна сам што немам симптоме који би ме одвели у болницу. Резултата теста није било, али не очајавам због тога, јер боже мој, ја корону имам, мислим се и добро се са њом носим.

Шести дан је био најгори. Осим температуре, мучнина ме је приковала за кревет, цео дан нисам устајала. Осећај сломљености се појачао, а са њим и кашаљ, сув кашаљ који је био константан, али није ме забринуо, јер ме плућа генерално нису болела.

Рекла сам себи: е сад има да прође ово и готово, а онда могу да будем безбрижна - бар неко време сам заштићена антителима.

Освануло је осмо јутро и мени стиже налаз - НЕГАТИВАН!

КОРОНА И ДАЉЕ ДИВЉА У ОВОМ ГРАДУ НА СЕВЕРУ СРБИЈЕ: Број оболелих порастао за 54 у односу на прошлу недељу