(ВИДЕО) ТРАДИЦИЈА ДУГА ДВА ВЕКА УВЕК ОДУШЕВЉАВА КАО ПРВИ ПУТ: Егзерцир Гарде данас оставио без даха Нишлије
Гарда наставља традицију српских гардијских јединица дугу скоро два века.
Прва гардијска јединица у Србији формирана је на основу наредбе кнеза Милоша Обреновића на Ђурђевдан 1830. године у Пожаревцу. Звала се "Гвардија” и имала је гардијски оркестар основан исте године. Од прве групе младића за "Књажеву Гарду" њих седамдесет тројице, формирана је једна пешадијска чета, а већ првога дана сви кадети били су уписани и у гардијску школу зарад основног описмењавања. Тако су, поред војног егзерцира и тактичких увежбавања, први гардисти учили читање, писање и рачун.
ФАНТАСТИЧНА АКЦИЈА У TRAVELLAND-U: ХОТЕЛИ СА 5 ЗВЕЗДИЦА УЗ НЕВЕРОВАТНЕ ПОПУСТЕ ДО 52%
РХМЗ издао ДВА УПОЗОРЕЊА! Од недеље НЕ ИЗЛАЗИТЕ ИЗ КУЋА, заседао и Штаб за ВАНРЕДНЕ СИТУАЦИЈЕ
Осам година касније, 12. маја 1838. године, оснивање Гарде озакоњено је доношењем Указа од стране кнеза Милоша. Гарда је тада први пут примила званично војно обележје и тај датум ће од тога дана бити златном срмом извезен на тробојној ленти на врху копља гардијске заставе.
Гарда је 1883. године преформирана и преименована у Краљеву Гарду. Од тога времена, па све до данашњих дана командант Гарде је и ађутант шефа државе. У Првом светском рату припадници Гарде прошли су све важније битке и недаће српске војске и допринели њеном победоносном јуришу, од Солунског фронта до слободне отаџбине. Остаће заувек запамћено да су, у зиму 1915. и 1916. године, приликом повлачења према Грчкој, српски гардисти свог остарелог и оболелог краља на рукама пренели преко залеђених албанских планина.
Током Другог светског рата, 1. новембра 1944. године, од Пратећег батаљона Врховног штаба НОВ и ПОЈ формирана је Гардијска бригада Југословенске народне армије.
Садашња Гарда настала је преформирањем Гардијске бригаде у Гарду 30. новембра 2006. године.
Гарда је посебно позната по учешћу у свечаним приликама, приликом доласка високих страних делегација и државника, када гости и домаћини врше смотру посебне јединице Гарде, која постројена одаје почаст високим званицама и носи заставу Републике Србије.
Посебну пажњу изазива егзерцир гарде.
Егзерцир је посебна демонстрација способности гардиста у стројевим радњама и руковања оружијем, али и међусовног поверења гардиста.
Први званични приказ увежбаности стројевих радњи – егзерцира реализован је на Ђурђевдан 1924. године на хиподрому "Царева ћуприја“ у Београду, на свечаности поводом обележавања Дана оснивања Гарде и пуковске славе. Тим поводом па све до почетка Другог светског рата егзерцир се традиционално изводио сваке године. У обимном летопису Гарде, забележени су бројни историјски догађаји који су представљали повод за давање војних почасти, спровођење свечаних парада, церемонија и приказа егзерцира.
По завршетку Другог светског рата, током послератних година, Гарда је делила судбину брзих и честих промена формације које је доживљавала војска. Времена за увежбавање и приказ егзерцира као једне комплексне радње, није било па је временом ишчезао из обуке гардијских јединица.
Традиција приказа егзерцира обновљена је и настављена 6. маја 2010. године у Пожаревцу на свечаности поводом обележавања 180 година од формирања Гарде.
Пре почетка учења и увежбавања егзерцира неопходно је испунити неколико предуслова за успешан рад са пушком у месту и у кретању, а то су:
1. да су војници изузетно добро стројево изграђени,
2. да све стројеве радње изводе правилно, брзо и складно,
3. да су спретни и окретни и
3. да улажу максималан труд и рад за постизање крајњег циља, односно врхунске увежбаности.
Најбитнији услов да би војници могли да изводе овакве радње је да су максимално мотивисани за рад, да желе да буду део гардијског строја.
ЧУДО ПРИРОДЕ: Када је крмача кренула да се праси Ђуричићи су се ухватили за главу!
Због Милана је данима Србија плакала: Родитељи су га оставили, гладан је живео у кући од блата, али појавило се решење
Увежбавање и извођење радњи при приказу егзерцира изузетно је опасно јер је полуаутоматска пушка 7,62 mm М 59/66, с којом гардисти приказују егзерцир, тешка 4,1 килограм и са расклопљеним ножем дуга 1,32 метра.
Од прославе Дана Војске Србије у Крушевцу 2013. године у извођењу егзерцира учествују и жене.